Seminarski radovi i diplomski radovi

 

Uvod

 Americki humorista James Turber je jednom zapisao: "Pregrst verovatnog vredi funtu moguceg". Moderni bankari su naucili kako da zive u novom svetu - u svetu koji nije zasnovan na MOZDA vec na VEROVATNO, u svetu procenjenih rizika, a ne na jednostavnim nesigurnostima. Koja je verovatnoca da ce sutra kamatne stope u ekonomiji pasti ili porasti? Koja je verovatnoca da ocekivan prinos na trzistu od kamatnih stopi jednostavno nece da se realizuje? Kako banke ili druge firme mogu da se zastite ako se ispostavi da je Verovatno u stvari Pogresno.
 U prethodnom poglavlju naveli smo jedan od najvaznijih elemenata u bankarstvu i finansijskom menadzmentu - koncept rizika i njegovi alati poznat kao menadzmetaktive i pasive. Kao sto smo videli u poglavlju 6. tehnike i alati menadzmenta aktive i pasive je dizajniran da kontrolise pretnju od znacajnih gubitaka zbog neocekivanih promena u kamatnim stopama na trzistu. Aktiva i pasiva menadzmenta je zaduzezena za stabilizaciju institucionalnih margina, tj. raspona izmedju prihoda i troskova, ali i da zastiti neto vrednost firme, tj. vrednost ulaganja investitora. Ovo poglavlje istrazuje nekoliko od najcesce korsceniih opcija pri izlozenosti banaka ili drugih firmi riziku. Rizica u kamatnim stopama su vezani za: FF ugovore, Opcije kamatnih stopa, Promene kamatnih stopa i koriscenje najvisih, najnizih i srednih kamatnih stopa.
 Dok ulazimo u ovo interesantno poglavlje trebalo bi da se drzimo nekoliko kljucnih stvari. Prvo, aktivno - pasivni instrumenti kojima ispitujemo ovde korisni ne samo za banke, vec i kroz siroki spektar finansijskih servisa, koji su osetljivi na rizik promene kamatnih stopa na trzistu. Ovo ukljucuje kreditne unije, finansijske kompanije, osiguranje, investicijske kompanije, stedne asocijacije i konglomerate finansijskih servisa. U stvari jedna od najrazvijenijih finansijskih industrija u 21. veku su bili osiguranje zivota, koje je uskoro pocelo da zalii sto nije pojacalo koriscenje sredstava, rizik menadzmenta kao sto su ugovori i njihove opcije.
Neke od najvecih agencija za osiguravanje zivota u Aziji (narocito u Kini i Japanu), i u zapadnoj Evropi i SAD-u obecali su svojim klijentima visoke dobitke na svojoj ustedjevini da bi se zatim suocili sa niskim kamatnim stopama na trzistu koje su priblizili nemogucnostima za isporuku i obecanje.
Drugo, mnogi od instrumenata menadzmenta rizika koje proucavamo u ovom delu knjige se ne koriste samo u finansijskim firmama za pokrice svojih rizika kamatnih stopa vec i za prodaju klijentima kojima je potrebna zastita od rizika kako bi primali vazan prihod honorara za banke i druge firme. Konacno, moramo biti svesni da vecina finansijskih instrumenata o kojima cemo govoriti su izvori koje formiraju svoju vrednost iz vrednosti i uslova fundamentalniih instrumenata kao sto su hartije od vrednosti i depoziti bankara. Ne samo da oni pomazu finansijskim menadzerima da se nose sa kamatnim stopama i drugim rizicima, vec i da predstave neke od sopstvenih riizika i izazova za menadzere banaka i drugih finansijskih institucija.

Komercijalne banke - koriscenje derivativnih ugovora

 Zbog visoke izlozenosti riziku kod kamatnih stopa banke su jedne od najcescih korisnika derivativnih ugovora i funansijskom sistemu. Pored toga zbog prisustva teskih regulativa u ovoj industriji koriscenje ovih instrumenata od strane banaka je medju najboljim u odnosu na sve firme.
 Prema skorasnjem pregledu Kancelarije za reviziju i valute priblizno 5% svih pregleda banaka beleze koriscenje derivativnih ugovora. Od trece cetvrtine 2002. godine, 408 banaka u drzavama SAD su derivative u vrednosti od 53,2 triliona dolara. Kolicina dolara u bankama je u zadnjih deset godina skocila za 500%. Slika 7-1 izvucena iz revizorskog izvestaja ilustruje porast ugovora prema vrsti za sve banke ( komercijalne ) za period od  cetvrte cetvrtine 1991. pa sve do prve cetvrtine 2003. godine. U ovom poglavlju smo fokusirani na terrminske poslove, opcije i ugovore razmene, a zatim ispitujemo moguce koriscenje najvnovijih kreditnih derivativa.
Tabela 7-2
 
 91q4 92q4 93q4 94q4 95q4 96q4 97q4 98q4 99q4 00q4 01q4 02q4 03q1
FF ugovori 3876 4780 6229 8109 7399 8041 9550 10918 9390 9877 9313 11374 11911
Razmene 2071 2417 3260 4823 5945 7601 9705 14345 17779 21949 25645 32613 35714
Opcije 1393 1568 2384 2841 3516 4393 5754 7592 7361 8292 10032 11452 13089
Derivative       55 144 287 426 395 635 710
Total 7339 8764 11873 15774 16860 20035 25064 32999 34817 40544 45385 56074 61424
 Skorasnje informacije uzete od revizora valuta, odbora federalnih rezervi i drugih agencija otkrivaju da je trgovinski balansi derivativa centralizovan na najvece banke. Na primer revizorski pregled (koga smo vec pomenuli) govorii o tome da 99% aktivnosti derivativa drze dvadesetpet najvecih SAD banaka sa 2,5 triliona americkih dolara u ugovorima vezanim za aktivnost menadzmenta rizika u trecoj cetvrtini 2002. godine. Sada se vracamo da istrazimo kako terminski poslovi, opcije, razmene i druge derivative pomazu u kontroli ili izlaganju rizika kamatnih stopa kod banaka i drugih finansijskih institucija.

Bankarski i finansiijski servisi na Internetu

 Jedan od najvecih izazova za bankare i druge menadzere ostalih finansijskih institucija koji rade na polju terminskih poslova i alternativa lezi jednostavno u navikavanju na cudnu terminologiju alternativa i trgovinskim ugovorima. Jedan specijalno koristan izvor ove oblasti je CBTKC na www.cbot.com . Glosar termina ukljucuje produzeni set definicija zajedno koriscen na trzistu derivativa. Termini cudnog naziva "bull spread" , "fill", "kill" ili "butterfly spread" su opisani. To je brz nacin da se upoznate sa jezikom poslova i alternativa.
 Drugi izvori kljucnih informacija dostupni bankama i drugim investitorima su www.options.about.com  i CME na www.cme.com . Nekoliko vodecih banaka takodje obezbedjuje kljucnu informaciju za svoje klijente. Dobar primer je J.P.Morgan Chase u okviru sajta www.jpmorgan.com . Umesanost individualnih banaka i stedisa sa poslovima mozemo pratiti preko nekoliko sajtova FDICSD na www3.fdic.gov/sdi/main.asp. Kljucni sajtovi koji govore o koriscenju poslova i opcija nebankarskom servisu su:
www.kesdee.com/events/brochures/cooption.htm
www.marketvolume.com/glossary
www.financialservices.house.gov

Ugovori finansijskih terminskih poslova: Obecanja buducih sigurnih trgovina po ugovorenoj ceni

 U poglavlju 6. smo istrazili prirodu raspona izmedju aktive i pasive koje su izlozene riziku kamatnih stopa, na primer razvili smo koncept kamatno osetljivog raspona:

Interesno osetljiv raspon = Int. osetljiva aktiva - Int. osetljiva pasiva,

gde su Int. osetljiva aktiva i Int. osetljiva pasiva promenljive u odredjenom vremenskom intervalu. Kao sto smo videli ranije na primer banka cija je aktiva osetljiva, cije su kamatne aktive prerasle, interesna pasiva ce pretrpeti gubitke ako kamatne stope na trzistu padnu. Sa druge strane firme cija je pasiva osetljiva (Int. osetljiva aktiva je visa od int. oset. pasive) pretrpece gubitke kadad kamatne stope porastu. Prethodno poglavlje iznosi drugaciju meru u razlici ii izmedju rizika izlozene aktive i pasive - leveridz, prilagodjen vremenskoj razlici, koji meri razliku u izmerenoj prosecnoj razvijenosti izmedju aktive i pasive. Specificno:

Vremenski raspon = Prosecno trajanje aktive u dolarima - Prosecno trajanje pasive u dolarima * ( ukupna aktiva kroz ukupna pasiva)

 Na primer, banka ciji portfelj aktiva ima prosecno duze trajanje u odnosu na pasivu, onda ona ima pozitivni vremenski raspon. Porast kamatnih stopa na trzistu ce izazvati opadanje vrednosti aktive banke u odnosu na pasivu, smanjujuci neto vrednost institucije. Sa druge strane, ako firma ima negativni vremenski raspon, padajuce kamatne stope ce prouzrokovati brzi porast pasive u odnosu na portfelj aktive, cija neto vrednost opada, smanjujuci vrednost uloga investitora. Jedna od najpopularnijih metoda za neutralizaciju ovih raspona je kupoprodaja finansijskih ugovora terinskih poslova. Poreklo terminskih poslova kod FF ugovora predstavljaju dogovor izmedju kupca i prodavca koji se toliko razvio da zahteva partikularnu sigurnost pri razmeni u kesu u nekom buducem datumu. Trziste terminskih poslova se obisno racunaju kao stavke platnog bilansa banaka i drugih finansijskih ustanova. Stavicemo ovo u perspektivu na nasim finansijskiim trzistima koji su prisutni u kesu (ponekad definisan kao mesto) i trziste terminskih poslova. U finansijskim trzistima finansijska pasiva se menja izmedju kupca i prodavca. Prodavci uklanjaju pasivu iz svog platnog bilansa racuna za gubitke - dobitke u njihovim priihodnim stavkama. Kupci finansijske pasive dodaju kupljenu stavku na svom platnom bilansu. Na gotovinskom trzistu kupci i prodavci razmenjuju pasivu za kes u vreme u dogovorenoj ceni.
 Na trzistu terminskih poslova kupci i prodavci razmenjuju ugovor pozivajuci isporuku fundamentalnih finansijskiih aktiva navedenog datuma u buducnosti. Kada je ugovor napravljen, ni kupac ni prodavac ne mogu da prodaju u tom momentu. Kada banka ili drugi investitor kupuje ili prodaje ugovor po ugovorenoj ceni mora da ulozi pocetnu vrednost, koja predstavlja minimalnu kolicinu dolara po ugovoru, koja je navedena u razmeni. Depozit moze biti u kesu ili u hartijama od vrednosti. Inicijalna margina je investitorovo jedinstvo u poziciji kada on ii ona kupuju ili prodaju ugovor. Na kraju prvog trgovinskog dana ugovorena cena za taj dan (ugovorena razmenom, zasnvana na trgovini) je u poredjenju sa cenom na kojoj je zasnovana. Ako je cena porasla, kupac ugovora profitira, a prodavac gubi. Svaki trgovacki racun je oznacen za trziste. Ovo znaci pravicnost u porastu cene, dobitku kupca, a i gubitku prodavca u istoj sumi. Kada se trgovceva pozicija spusti ispod minimuma navedenog pri razmeni, trgovac mora da ulozi dodatna sredstva radi ocuvanja pozicije, ili ce biti ugasen u roku od 24h. Ako se profiti nagomilaju suvisna marza moze biti povucena. Mark-to-market proces se odrzava na kraju svakog trgovinskog dana. Ovaj mehanizam dozvoljava trgovcima da zauzmu poziciju sa miniimumom sredstava (investicija).

Svrha FF trgovine. FF trzista su dizajnirana za prenos rizika kamatnih stopa od investitora averznih prema riziku (banke i stedionice) do spekulatora spremnih da prihvate moguci profit od takvih rizika. Ovi ugovori su zasnovani na organizovanim menjacnicama (kao sto su odbor za trgovinu - CME, LFE). Na nivou menjacnica, pojedinci poznati kao brokeri izvrsavaju naredjenja od drzave da kupuju ili prodaju po ugovorenim cenama, npr. kada banka ili druga institucija kontaktira brokera sa namerom da proda ugovor, to znaci da obecava da isporuci sigurnost fundamentalnu za kupca tih ugovora u navedenom datumu i pri definisanoj ceni. Nasuprot tome, banka ili druga institucija mogu da udju na trziste kao kupac ugovora, prihvatajuci da isporuci fundamentalnu zastitu navedenu u svakom ugovoru, ili da plati u kesu menjacnicama na dan dospelosti ugovora po ugovorenoj ceni. Trgovina ovih ugovora je obavljena obavljena preko kauntera (OTC), bez ukljucenja u razmenu, koja cesce manje kosta trgovce. S druge strane OTC trgovina nosi veci rizik jer ona garantuje poravnanje svakog ugovora bez obzira ako neka od strana ne postuje ugovorne obaveze. Osim toga rizik od likvidnosti je obicno manji od prisustva velikog broja spekulatora i specijalista koji upravljaju trzistem.
 Slika 7-2 sadrzi izvore ugovorenih kamatnih stopa u razmenama SADa. Navodi su od 19.12.2002. godine u izdanju The Wall Street Journal-a za trgovinu obavljenu 18.12.2002. godine. Sledi opis najpopularnijih finansijskih ugovora.

1) The U.S. TBFC zahtevaju isporuku $100.000 u obveznicama, sa rokom dospeca na 15 godina, i kamatom od 6%. Da bi trgovali obveznicama kupac i prodavac moraju uloziti marzu utvrdjenu od odbora za trgovinu u Cikagu. Za osiguravaoca pocetna marza i marza za odrzavanje je $2000 po ugovoru, dok je za spekulanta marza $2700 po ugovoru.
Slika 7-2 nam iznosi podatke za decembar 2002. godine, mart 2003. godine i godinu 2003. To su meseci kada ce svaki ugovor isteci, isporuke ce biti izvrsene ako ugovori nemaju potrvrdu za isporuku. Ako pogledamo "MR03" ugovor vidimo da je prva trgovina otvorena 18.12.2002. godine zauzela mesto 109 8/32nds (procenat po vrednosti). Povecanje cene za 1/32nds je jednaka 31,25 dolara u profitu ili gubitku po ugovoru, zavisno od toga da li trgovac ima manju ili vecu poziciju.

Tabela 7-2
Cene terminskih opcija
 
Dogovorena cena izmedju kupca i prodavca je 109,250 dolara za prvi ugovor od 18. decembra. Najveca kvota za martovski ugovor 18. decembra je 110 - 04 ili 110 4/32nds, dok je najniza kvota bila 109-04 ili 109 4/32nds. Sporazumna cena formirana od Obracunskog zavoda i koriscena za mark-to-market racune za otplacivanje je bio 109-27. Kvota koja prati SETTLE je nazvana CHG i oznacava uvecanje ugovore cene za 21 jedinicu u odnosu na prethodni trgovinski dan (17.12.2002.). Dakle 17.12. ugovorena cena je bila 109-06. Sledece dve kolone predstavljaju vek trajanja visoke (113-28) i nize (100-05) cene za ugovor zahtevajuci isporuku hartiija od vrednosti u martu 2003. Poslednja kolona, skroz desno, identifikuje otvoreni interes kao 388,585 ugovora. Ovo je broj ugovora koji su sklopljeni, a nisu jos uvek neutralizovani ili izvrseni.

2) The U.S. TBFC su navedeni za buducu isporuku od 90 dana u grupama od po milion dolara svaka. Za osiguravaoca pocetna marza i marza za odrzavanje su 325 dolara po ugovoru, dok je za spekulatore 439 dolara. Kod M.O.VR. datum dospelosti je u martu, junu, septembru i decembru svake godine. Ako ugovori isteknu, a isporuka naidje 90. 91. i 92. dana ce se primati isporuka. Dok su u jednom trenutku ugovori terminskih poslova bili najpopularniji, likvidnost se merila otvorenim interesom je odbacivana. Na slici 7-2 vidimo ilustraciju skorasnje oskudacije u aktivnosti za 13to nedeljne ugovore, za ugovore trgovane na CME jedina informacija u vezi ugovora za mart 2003. godine. Blanko OPEN, HIGH i LOW kolone pokazuju da nije bilo trgovine 18. decembra. Ugovorena cena je zavedena konvencijom IMM indexa. Ova cena je zasnovana na 100 dolara u Hartijama od vrednosti i 100 dolara minus proizvod bankinog osnovnog popusta (kao sto smo videli u poglavlju 6.) ovo predstavlja proizvod izracunat koristeci konvencijalnu godinu od 360 dana. SETTLE IMM index 98.86 dosledan je sa popustom na proizvod od 1.14% na godisnjem nivou (100-98,86) koji je zaveden kao proizvod i citatu The Wall Street Journal-a. Ovo je indikacija cene za fundamentalnih 90 dana hartija od vrednosti na 997,150 dolara.(1.000.000 x {1-(1.14/100) x (90/360)}). Promena u ugovorenom IMM indexu (CHG) 18.decembra uporedjena sa 17tim decembroma je 0,02. Iz ove informacije mozemo zakljuciti da je SETTLE za 17.12. bio 98.84. Ako ste bili na dugorocnoj poziciji u ugovoru za mart 2003. onda ste realizovali 2 indexa ciljne dobiti ili 50,00 dolara u profitima (25 dolara puta 2) 18.12. (Obratite paznju da je svaka osnovna tacka ili index tacka promenila translaciju na 25 dolara u profitima ili gubicima). Isto tako ako ste imali kratkorocnu poziciju u martovskom ugovoru, onda je 50 dolara oduzeto sa racuna za svaki ugovor koji sta drzali za CME 18.12. Promena proizvodnje uvek je imala suprotan znak pri promenii u IMM indexu ( kada se cene povecavaju, prodaja opada ). Na zavrsetku trgovine 18. decembra broj martovskih ugovora koji su ostvareni, a nisu neutralizovani je 95.

 

.

.

.

 ZA PUNU VERZIJU RADA NAS MORATE  KONTAKTIRATI    

This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it

066/00-64-52