Seminarski radovi i diplomski radovi

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim  pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

066 / 00-64-52

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.

Korporativna drustvena odgovornost 

Korporativna društvena odgovornost

Pojam korporativne društvene odgovornosti ( eng. corporative social responsibility- CSR) , uopšteno rečeno, odnosi se na posvećenost kompanija prema etičnom ponašanju i doprinošenju ekonomskog razvoja , demonstrirajući pritom poštovanje prema ljudima , zajednicama, društvima i okolini.
Danas povecano interesovanje za ulogu biznisa u društvu je promovisano od strane povecane senzitivnosti  i svesnosti o etičkim problemima i ekološkim problemima sredine. Problemi kao sto su zagadjenje spoljašnje sredine, neprikladan tretman radnika, loša proizvodnja koja smešta  potrošače u neugodan i ugrožen položaj su svakodnevna pojava u medijima.U nekim zemljama sve više se razvijaju državne regulative koje se tiču svih ovih pitanja. Takodje standardi i zakoni su tako postavljeni da važe na medjunacionalnom nivou ( od strane evropske unije, npr.) Mnogi investitori i menadžeri su počeli da vode računa o korporacijskoj društvenoj odgovornosti i sprovođenju politike preduzeća u tom smislu.  Sa druge strane potrošači takodje postaju sve više osetljivi na performanse kompanije na polju društvene odgovornosti , naročito vezano za onu kompaniju od koje kupuju potrebna dobra ili traže usluge. Ovi trendovi su doprineli stvaranju pritiska na kompanije i nalažu im da  funkcionisu na ekonomskim, drustvenim i ekološki opravdanim strategijama.
   Pojam društvene odgovornosti često se povezuje i sa pojmom održivog ili opravdanog razvoja, koji se može definisati kao razvoj koji izlazi u susret i zadovoljava potrebe sadašnjice bez  ugrožavanja iste te mogućnosti budućim generacijama.
   Posvećenost društvenoj odgovornosti i aktivnosti jedne firme na tom polju odnose se na one aspekte organizacionog ponašanja firme koji se tiču : zdravlja i sigurnosti, brige za životnu sredinu, ljudskih prava, zatim prakse menadžmenta ljudskih resursa, razvoja zajednice, zaštite potrošača, zaštite radnika, odnosa sa snabdevačima, poštenosti u poslovanju...

Istorijski kontekst

   Stav da biznis može ili treba imati obaveze koje dosežu dalje od ekonomske uloge pojavio se davno, mada je postao naročito aktuelan šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka. Tokom istorije uloge organizacija koje proizvode dobra ili pružaju usluge za tržište često su  bile povezane sa političkim, socijalnim ili čak vojnim dešavanjima. Tako je , na primer , u ranim fazama razvoja kompanija u Engleskoj  postojalo javni dogovor, na neki način , koji je podrazumevao da korporacije treba da pomognu postizanje ciljeva društva koji su tada bili istraživanje teritorija kolonija, postavljanje naseobina, zatim da pomognu obezbeđivanje usluga transporta, razvijanje bankarskih i finansijskih usluga....itd. Tokom devetnaestog veka korporacija kao forma biznisa organizacije rapidno se razvija u Sjedinjenim Američkim Državama. To je dovelo do toga da se tačno utvrde društvene obaveze i odgovornosti borda direktora. To je dovelo i do donošenja brojnih zakona i propisa tako da korporacije odgovaraju pred sudom za povredu  zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, zatim , zaštitu potrošača, radnika... Konkurencija je nalagala da se ide i dalje od nekršenja zakona, jer na tržište se reflektuju moralni i etički osećaji potrošača. 
Sredinom dvadesetog veka  o društvenoj odgovornosti poslovanja već raspravljaju eksperti iz oblasti menadžmenta.
Poslednjih decenija koncept društvene odgovornosti i uopšte poslovne etike postao je jedan od najvažnijih aspekata poslovanja.

Stakeholders

Pojava brojnih društvenih pokreta šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pokreta organizovanih radi negodovanja zbog tadašnjeg tradicionalnog korporacijskog menadžmenta koji je bio zasnovan isključivo na ostvarivanju profita, dovelo je osamdesetih godina do razvijanja novog koncepta korporacijske društvene odgovornosti.
Možda najizrazitiji predstavnik i entuzajista tradicionalnog slobodnog tržišta je Milton Fridman. Naslov njegovog članka objavljenog 1970. godine u The New York Times- u  glasi   " Društvena odgovornost biznisa je da poveća svoj profit". Po Fridmanu menadžeri korporacije su samo nameštenici akcionara i oni imaju povereničku odgovornost da maksimiziraju profit svojih akcionara. Kada bi davali novac u dobrotvorne svrhe to bi značilo da oni tuđ novac poklanjaju. Takođe, da bi pomagali razvijanje zajednice, oni bi morali da se uključe u političke tokove, a menadžeri za tako nešto nisu osposobljeni. Kako jedan biznismen da razume čitavu državnu socijalu politiku i potrebe, pita Fridman. On je optužio pristalice ideje društvene odgovornosti da propovedaju čisti i nepatvoreni socijalizam. On kaže i to da samo ljudi mogu imati odgovornosti ove vrste , a ne kompanije, odnosno biznis. Milton naglašava na kraju i poziva na svoju knjigu Kapitalizam i sloboda, da je jedina odgovornost biznisa da obavlja i da se uključi u one aktivnosti koje doprinose uvećanju profita, i pritom da te aktivnosti ne izlaze iz "pravila igre".
 
 Odgovor u vidu argumenta ZA korporativnu društvenu odgovornost je da korisnici te odgovornosti nisu samo akcionari , već i zaposleni, potrošači, snabdevači, kao i okolna zajednica i na kraju šire društvo i svi oni se jednim imenom nazivaju udeoničari ili stakeholders. Ovako su akcionari zapravo samo podklasa svih onih koji na neki način zavise od rada kompanija. Tako  glavna briga menadžera i rukovodioca  i uopšte organizacija nisu vise samo stockholders, sada su to svi ljudi koji imaju zajednički interes u grupi aktivnosti.

Dakle, tokom osamdesetih godina dolazi do povećane pažnje korporacija usmerene ka etičkom ponašanju, socijalnim ulogama i nivou društvene odgovornosti koje treba zastupati i sprovoditi.

Teorije korporacijske društvene odgovornosti

        Moderna teorija društvene odgovornosti je pragmatična i akciono orijentisana.
 To je uslovljeno i novim shvatanjima stručnjaka uopšte organizacionog ponašanja i dizajna koje je doživelo prelaz od statičkog ka dinamičkom shvatanju.  Umesto insistiranja na regulatornoj funkciji strukture , kao relativno stabilnom okviru koji predodređuje koja su ponašanja dozvoljena u cilju efikasnog poslovanja, sada se omogućava znatno šire razumevanje funkcije strukture - sposobnost organizacije da uči da se menja i prilagođava i da se razvija. Takođe, relativno nov pojam u teoriji organizacije i menadžmenta   - organizaciono ponašanje predstavlja  okrenutost ka ljudima i proučavanja njihovog ponašanja , od nivoa pojedinca do najšireg nivoa -organizacije.  Opšte govoreći sada se u prvi plan stavlja čovek, odnosno - ljudski faktor i prema tome se i sugeriše takozvani situacioni pristuo u menadžmentu koji podrazumeva kompleksnu ljudsku prirodu, ali se isto tako i više oslanja na njihov unutrašnji moral.

1. Endru Karnegi ( 1835-1919) pripada tradicionalnom pristupu društvenoj odgovornosti. Njegova teorija zasniva se na dva principa, principu milosrća i principu preuzimanja odgovornosti. Princip dobročinstva, odnosno milosrđa nalaže članovima društva koji se mogu smatrati 'srećnijim', odnosnom finanskijski dobrostojećim clanovima društva da pomažu onim drugim, manje 'srećnim',  kao što su nezaposleni, stari , bolesni, hendikepirani...itd. To mogu činiti direktno ili preko institucija ili društava kao što su crkve i bolnice i razne druge organizacije nastale u cilju pomaganja socijalnih problema kao na primer, domovi za siromašne, za decu bez roditelja i razna društva i pokreti. Drugi Karnegijev princip, princip preuzimanja odgovornosti ili princip starateljstva nalaže da bogatiji pojedinci i organizacije preuzmu na sebe ulogu pomagača  napredovanja zajednice u celini , kao i da je dužnost preduzetništva da umnoži društveno bogatstvo. Ovaj princip potekao je iz Biblije. Mada Karnegijeva teorija pripada tradicionalnom pristupu društvenoj odgovornosti, njegovi uticaji i danas su na delu ( npr. kompanija Dazton Hudson iz Minesote osnivač je kluba 5 %, kljub kompanija koje poklanjaju 5 % svojih neoporezovanih prihoda u dobrotvorne svrhe)

2. Preston i Post su među prvima izneli svoju viziju makrokoncepta korporativne društvene odgovornosti.  Po njima, odnos biznisa i društva odvija  se na dva nivoa. Prvi nivo je interakcija između biznisa i potrošača , zaposlenih , akcionarai sve ono što podrazumeva marketinško polje delovanja. Oni uviđaju da realizacijom te interakcije se stvaraju socijalni problemi i da se oni moraju rešavati i  to je taj drugi nivo koji predstavlja pojje odnosa biznisa i zakona  i/ ili morala. Preston i Post smatraju da na sve ovo utiče vlada, odnosno država i dominantna javna mnenjska struja.

3. Robert Akerman predlaže i konkretan pristup rešavanju ovih pitanja i predlaže tri faze kroz koje kompanija treba da prođe u rešavanju nastalih socijalnih problema. U prvoj fazi top menadžment prepoznaje postojanje problema i u cilju rešavanja istog , predsednik kompanije usvaja i vodi odgovarajuću politiku. U drugoj fazi, zapošljavaju se stručnjaci za socijalna pitanja. U trećoj fazi rešenja do kojih su stručnjaci došli se objedinjuju sa politikom kompanije po pitanju tog određenog socijalnog problema.

4. Arči Karol fenomen društvenog delovanja vidi kroz tri dimenzije, a to su: društveni principi, društveni procesi i socijalna politika, a to delovanje se može posmatrati u okviru dva nivoa. Na mikronivou to su sve veze između preduzeća i okruženja, a na makronivou gledano ono treba da bude filozofska osnova celokupnog društvenog delovanja i da bude polazna tačka za bilo kakvo korporativno učešće u tokovima društva. Ta osnova  je ujedno i cilj kojem se teži,  a ta težnja se usitnjeno gledano, ogleda u ekonomskim , pravnim i etičkim principima poslovanja ( slobodno preduzetništvo, pravo na bezbedno radno mesto, jednaka mogućnost za zapošljavanje).

5. Kit Dejvis u kontekstu Karnegijevog zaključka da moć stvara odgovornost ide još dalje i iznosi teoriju zasnovanu na čeličnom zakonu odgovornosti. On smatra da je bolje po kompanije da što pre shvate da 'moć stvara odgovornost', jer ako tu moć ne koriste na način koji je u najboljem interesu za zajednicu , vremenom će je i izgubiti.

6. R. Strand oslanja se na Karolove ideje i razvija ih tako što definiše veze između socijalnih principa, procesa i politike. On kaže da društvo kao celina , a ne kompanije pojedinačno, utvrđuje koji su aspekti društvenih pitanja povezani sa poslovanjem. On identifikuje tri osnovne dužnosti preduzeća, a redom sve su u vezi sa društvenim principima , procesima i politikom : kompanija mora da identifikuje i analizira promenljiva društvena očekivanja (principi - odgovornost), zatim da definiše ukupan pristup za odgovore na promenljive zahteve tržišta ( procesi - odziv), i da adekvatno reaguje pri rešavanju socijalnih problema( politika - odgovori)

7. Milton Fridman.  Treba jos jednom pomenuti ovog poznatog ekonomistu prema kojem postoji samo jedna socijalna odgovornost biznisa u slobodnom društvu, a to je da koristi svoje resurse i da obavlja aktivnosti u cilju da poveća svoj profit. Ipak, iako je on antijunak priče o društvenoj odgovornosti, on postavlja otklon u smislu da te aktivnosti budu po pravilima 'igre', odnosno po pravilima poštenog poslovanja , bez prevara i obmana.On takođe otvara još jedno interesantno pitanje pišući da biznis ne može imati socijalnu odgovornost, samo ljudi je mogu imati. On kaže da je kompanija jedna veštačka tvorevina i da kao takva može imati neku vrstu osmišljene, odnosno veštačke odgovornosti, a da biznismen ima društvenu odgovornost prema vlasnicima biznisa i da ne može biti milosrdan i velikodušan kada je tuđ novac u pitanju.

Problem :  ko je odgovoran ?

1819. godine sudija Džon Maršal korporaciju definiše ovako: "Korporacija je veštačko biće , nevidljivo, nedodirljivo, i postojeće jedino u premišljanju zakona".
Ovde treba na neki način razdvojiti moralnu i zakonsku odgovornost. Pred zakonom, korporacija koja je i njegova tvorevina može da dela , poseduje imovinu, a može i da biva tužena. Iako to malo zvuči preterano, jer kako tužiti ogromnu grupu ljudi ili jednu naciju, ali evo upravo imamo primer iz sadašnjice: Bosna i Hercegovina optužuju Srbiju, kao državu,  za genocid. Koliko je ovo opravdano , teško je reći , time se bavi sud. Tako i korporacija može biti osuđena, a njeni vlasnici i deoničari ostati neosuđeni direktno. Isto tako,  upravo individue, imenom i prezimenom, vlasnici , menadžeri ili radnici mogu biti privedeni.Može se itsto tako desiti da sud dosudi krivicu i kompaniji i nekim pojedincima. Sve ovo zavisi od činjeničkih odrednica konkretnog slučaja.
Moralna odgovornost se može , ali i ne mora poklapati sa zakonom. Tako , na primer , ako je kompanija optužena za zagađenje reke, moralnu odgovornst mogu preuzeti određeni direktori i dati ostavke i na taj način donekle spasiti ugled cele kompanije i ljudi unutar nje.