Seminarski radovi i diplomski radovi

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim  pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

066 / 00-64-52

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.

Kreditni bankarski poslovi

U V O D

Banke su glavni posrednici, ne samo u platnom prometu, nego i bitan segment transmisijskog mehanizma preko kojeg se odvija proces emisije novca, ali i proces prenosa svih poteza i mjera središnje banke.
U središtu bankarskog poslovanja je mjenjačka kombinatorika i funkcija banke kao dilera u razmjeni različitih prava (potraživanja i dugovanja), a ne njihova uloga kao kreditnih institucija.
 U današnje vrijeme, uslovi poslovanja u bankama su sve složeniji. Oni sa sobom donose nepredvidive, često nagle i velike promjene u kamatnim stopama, u novčanoj i kamatnoj politici centralne banke, koje utiču na troškove poslovanja. Isto tako, česte su promjene u intervalutnim odnosima, koje mogu značajno da utiču na kalkulacije, na spoljno-trgovinska ograničenja, na način poslovanja komitenata i same poslovne banke.
 U takvim uslovima privređivanja, želja za ostvarenjem što većeg prinosa i ukupnog pozitivnog rezultata, inducira mehanizme stalnog kombinovanja, što zahtijeva stalno premještanje finansijske imovine iz jednog u drugi oblik, uz što veću njihovu pokretljivost.
 Savremeno poslovno bankarstvo obuhvata ogroman prostor sastavljen od brojnih malih i velikih, u osnovi specijalizovanih i međusobno povezanih bankarskih poslova.
 Bankarski poslovi su trgovački, pravni poslovi prometa novca i vršenja usluga u vezi sa plaćanjima i  platnim prometom koji obavljaju banke. To su poslovi banke kojima ona ostvaruje prihode i/ili utiče na druga lica da ostvare prihode. Među njima veoma su značajni kreditni bankarski poslovi. 

1. BANKARSKI POSLOVI

Bankarski poslovi, po svojim karakteristikama, su:

 formalni, odstupanje je kod prenosa sredstava elektronskim putem prema Modelu Zakona UNCITRAL-a o međunarodnom prenosu sredstava iz 1992. godine,  
 adhezioni (zaključuju se pristupom klijenta i prihvatom opštih uslova poslovanja banaka u brojnim bankarskim poslovima),
 intuitu personae,
 mogu se dokazivati svim dokaznim sredstvima,
 elektronski novac i online bankarstvo.

Osnovni bankarski poslovi su:

 pasivni (depozitni) poslovi u kojima banka dolazi do sredstava za rad tj. gdje se ona javlja kao dužnik (ona ih mora isplatiti – za banku je to dugovanje); o značaju ovih poslova zavisi cjelokupna kreditna djelatnost banke; oni se nalaze u pasivi bilansa poslovne banke;
 aktivni (kreditni) poslovi u kojima se banka pojavljuje u ulozi povjerioca tj. banka potražuje od svojih komintenata (na osnovu njih banka naplaćuje kamate); oni su vidljivi u aktivi;
 neutralni (indiferentni, komisioni) poslovi u kojima banka igla ulogu komisionara, pri čemu se ona ne pojavljuje ni kao dužnik ni kao vjerovnik;
 vlastiti poslovi koje banka obavlja za vlastiti račun.

1. 1 AKTIVNI (KREDITNI) BANKARSKI POSLOVI

Aktivni bankarski poslovi su poslovi kod kojih se banka pojavljuje kao povjerilac klijenta.

 S obzirom na rok korišćenja izvora, kreditne uslove i kamatu aktivni bankarski poslovi (kreditni poslovi) se dijele na:
 aktivne kratkoročne poslove (kratkoročni krediti) koji se odobravaju  s rokom dospijeća do jedne godine. Banke ih odobravaju  iz depozita po viđenju, uzajmljenih kredita drugih banaka, finansijskih institucija i centralne banke.
 aktivne srednjoročne poslove (srednjoročni krediti) koji imaju investicioni karakter, odobravaju se za nabavku opreme i trajnih potrošnih dobara. Odobravaju se u pravilu iz dugoročnih izvora sredstava, uz tendenciju da se rok otplate glavnice usaglasi sa rokom amortizacije opreme. Odobravaju se na period duži od 1godine, a kraći od 5 godina,
 aktivne dugoročne poslove (dugoročni krediti) koji imaju  rok dospijeća duži od 5 godina.
 
1.1.1 AKTIVNI KRATKOROČNI POSLOVI

U kategoriju aktivnih kratkoročnih poslova ubrajaju se isplatni i garantni krediti.

ISPLATNI KREDITI – kada banka odobri takav kredit ona svom komitentu na njegov račun isplaćuje novac (gotovinu → kreira novac).

Isplatni krediti su:
1. Kontokorentni kredit
2. Eskontni kredit
3. Lombard

1. KONTOKORENTNI KREDIT (kredit na tekućem računu) je najčešći  aktivni kratkoročni posao banke. To je vrsta kredita koji banka odobrava korisniku preko njegova tekućeg računa te korisnik realizuje svoje pravo izdajući banci nalog. Danas je to najvažnija vrsta kratkoročnog kredita, a vrlo je popularan jer je vrlo praktičan za klijenta (nema velike procedure, omogućava mu bezgotovinski platni promet, upotrebu kredita prema stvarnim periodičnim potrebama), a banci je najznačajniji kredit jer ostvaruje velike kamate koje se plaćaju samo na iskorišteni iznos kredita. Značajno je istaći da je za ovu vrstu kredita dozvoljen minus.
 2.  ESKONTNI KREDIT je kredit na osnovu mjenice, a znači isplatu mjenice prije njezina dospijeća po odbitku kamata. To je jedan od najstarijih i dugo vremena najznačajnijih poslova kreditnih banaka, a i danas je zbog svoje sigurnosti omiljeni kreditni posao.
 3. LOMBARD je kredit na osnovi zaloga pokretnih stvari ili drugih hartija od vrijednosti, osim mjenice.

GARANCIJSKI KREDITI nemaju monetarni učinak jer banka ne isplaćuje novac. Na ove kredite banka ne naplaćuje kamatu već proviziju, a spadaju u izvanbilansne stavke bilansa poslovne banke.

Garancijski krediti su:
1. Akceptni kredit
2. Rambursni kredit.

1.1.1.1 AKCEPTNI KREDITI

Akceptni kredit je kredit koji banka daje akceptirajući mjenicu svoga komitenta da bi se ona brže realizovala. Kod ove vrste kredita ne dolazi do odobravanja kredita u knjigama kao kod kontokorentnog kredita, niti dolazi do odobravanja kredita u gotovu kao što može biti slučaj kod eskonta. Za akcept banka naplaćuje određenu proviziju i akceptirajući mjenicu banka postaje glavni mjenični dužnik jer prihvaća isplatiti mjenicu ako klijent ne isplati.
Akceptni kredit  služi komitentu pri kupovanju robe na mjenični kredit, za slučaj da prodavcu  potpis kupca nije dovoljan kao garancija za izvršenje mjenične obaveze. Akceptni kredit je validan instrument za dobijanje kredita kod druge banke.

1.1.1.2 RAMBURSNI KREDITI

Rambursni kredit je vrsta kratkoročnog kredita koja se primjenjuje pri plaćanju uvoza i izvoza između prekomorskih zemalja. Rambursni posao započinje zaključivanjem kupoprodajnog ugovora kojim je, između ostalog, ugovoreno da će se plaćanje izvršiti mjenicom koju će akceptirati banka uvoznika ili banka izvoznika ili banka u trećoj zemlji.
  Kupac, uvoznik daje nalog svojoj banci da na teret sredstava koje ima na računu, otvori rambursni kredit kod rambursne banke u trećoj zemlji koja će akceptirati mjenicu kojom će se izvršiti obaveza iz kupoprodajnog ugovora, plaćanje.
 Rambursna banka akceptira na nju vučenu, trasiranu mjenicu kojom će se izvršiti  isplata kupljene robe. Tu mjenicu rambursna banka dostavlja banci izvoznika robe, prodavca, s nalogom da akceptiranu mjenicu  uruči izvozniku robe kad joj on preda dokumente o otpremi robe, konosman, polisu osiguranja i drugo. Primljenu mjenicu, izvoznik, prodavac može eskontovati i doći do novca i prije nego što je prodana i otpremljena roba stigla do kupca. Izvozna banka šalje dokumente o otpremi robe rambusnoj banci koja ih, zavisno od primljenog pokrića, zadržava kod sebe ili ih dostavlja banci uvoznika da ih uruči kupcu robe, uvozniku. Banka  uvoznika prenosi dokumente na kupca radi preuzimanja uvezene robe.
Rambursni kredit se naziva i dokumentarnim kreditom ili kreditnim pismom, a predstavlja kombinaciju akceptnog i eskontnog kredita.

1.1.2 REVOLVING KREDITI

 To su krediti koji stoje između kratkoročnih i investicionih kredita. Korisnik povlači kreditna sredstva prema svojim potrebama, a otplaćuje prema finansijskim mogućnostima u okviru dogovorenog roka. Ukoliko sarži klauzulu o konverziji, može se konvertovati u investicioni kredit i otplaćivati anuitetskim putem. Uglavnom se njime kupuje obrtna aktiva ili dijelovi fiksne aktive. Dokumentuje se mjenicama i bankarskim notama, dakle kratkoročnim hartijama od vrijednosti.

1.1.3 AKTIVNI SREDNJOROČNI POSLOVI

U kategoriju aktivnih srednjoročnih poslova ubrajaju se investicioni krediti sa rokom povratka do pet godina.
INVESTICIONI KREDITI (term loans) - sredstva iz dugoročnih kredita koriste se za finansiranje fiksnih aktiva kao i trajnog obrtnog kapitala. Ovdje banke vode računa o profitabilnosti zajmoprimca jer su partneri dužnika.
Krediti za trajna obrtna sredstva  s rokom vraćanja do 5 godina.