Seminarski radovi i diplomski radovi

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim  pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

066 / 00-64-52

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.

 Kreditni proces

UVOD

U savremenom bankarstvu proces kreditiranja je znatno složeniji nego u ranijim uslovima. Kreditni zahtjevi ulaze u proceduru čiji je cilj izvršenje adekvatne analize kreditnog rizika.
Kreditni proces se sastoji od:

- Priprema i donošenje kreditnih odluka
- Elementi kreditnog izvještaja
- Faktori kreditnog rizika
- Monitoring kredita i
- Portfolio strategija zajmovnih plasmana.

Kod struktuiranja kredita potrebno je reći da se pod struktuiranjem kredita podrazumijeva utvrđivanje uslova pod kojima se zaključuje kreditni ugovor između banke kao kreditora i kampanije. Ovdje spadaju:

- Ročnost kredita
- Kamata
- Kolateral (pokriće)
- Zaštitne klauzule.

Kod ročnosti kredita postoji šema na bazi ročnosti koja izgleda ovako:

-  kratkoročni krediti       -  do 1 godine
-  srednjoročni krediti     - od 1 do 7 godina
-  dugoročni krediti   - obično preko 10 godina  

Kod kamate je potrebno reći da normalna kamatna stopa sadrži dvije osnovne komponente: Realnu kamatnu stopu i stopu inflacije.
A što se tiče zaštitnih klauzula one znače obezbjeđenje za kreditorsku banku.

Postoji nekoliko oblika kredita:

- kratkoročni krediti za obrtna sredstva
- investicioni krediti
- revolving krediti
- krediti za finansijsko prestruktuiranje
- hipotekarni krediti za nepokretnost
- potrošački zajmovi.
Kratkoročni krediti za obrtna sredstva se odobravaju za povremene zalihe ili za pokriće potraživanja od kupaca.

Investicioni kredit se koristi za finansiranje fiksnih aktiva kao i trajnog obrtnog kapitala.
 
Revolving krediti su srednjoročnog tipa sa normalnim tokovima trajanja od 1 do 3 godine.

Kredit za finansijsko prestruktuiranje su vezani za finansiranja kupovine preduzeća ili za neke druge velike finansijske transakcije.

 Hipotekarni krediti za nepokretnost se koriste za finansiranje izgradnje stanova, poslovnih zgrada i sl.

Potrošački zajmovi se daju za kupovinu automobila i drugih tajnih potrošačkih proizvoda itd.

KREDITNI PROCES

1.1. Priprema i donošenje kreditnih odluka 

U savremenom bankarstvu proces kreditiranja postoji znatno složeniji nego u ranijim uslovima. Tehnologija kreditiranja počinje sa kreditnim zahtjevima od strane kompanije i građana. Ovi kreditni zahtjevi ulaze u proceduru koja ima za cilj da se izvrši adekvatna analiza kreditnog rizika. Izvori informacija koji su relevantni za kreditnu ocjenu djelimično se zasnivaju na informacijama koje podnosi tužilac kredita, zatim na osnovu baze podataka kojom raspolaže banka i najzad na osnovu spoljnih informacija koje banka prikuplja.

Podaci koje banci stavlja na raspolaganje kompanija kao tražilac kredita jesu prije svega podaci koji su sadržani u bilansu stanja, bilansu tokova (bilans uspjeha), projekcijama financijskih tokova kao i projekcijama novčanih tokova. Tražilac kredita podnosi i dodatnu dokumentaciju koja se odnosi na namjene korištenja kredita kao i ostale informacije koje banka zahtijeva. Sav ovaj informacioni materijal banka kritički razmatra i provjerava u vidu intervjua sa odgovarajućim predstavnicima kompanije po pravilu na licu mjesta.

Baza podataka u samoj banci je veoma značajna, pa se banke smatraju nekom vrstom zatvorenih rejtinga agencija. Dakle, banka ima određene informacije o tražiocu kredita, na osnovu dotadašnje saradnje sa njim.

Treći izvor informacija potiče iz spoljnih izvora, pri čemu u razvijenim zemljama posebnu ulogu igraju kreditno – informacione agencije. Najpoznatija takva agencija je Dun & Bradstreet koja prikuplja informacije za nekoliko miliona kompanija u SAD i Kanadi i stavlja ih na raspolaganje svim pretplatnicima.
Na osnovu svih raspoloživih podataka banka donosi pozitivnu odluku ili negativnu kreditnu odluku. U velikim bankama postoji visok stepen decentralizacije donošenja kreditnih odluka, s tim da svako snosi odgovornost za kreditnu odluku koju je donijeo. Drugi princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tačno određene limite u pogledu donošenja kreditnih odluka.

Postoje i kreditni odbori (loan committees) koji donose kreditne odluke za veće iznose kredita.
U sistemu donošenja kreditnih značajno je da glavno rukovodstvo banke jasno formuliše kreditnu politiku banke.
1.2. Elementi kreditnog izvještaja

- grana privrede,

- kompozitni kreditni rejting,

- godina osnivanja firme,

- brzina plaćanja računa dobavljačima,

- visina prodaje i struktura kupca,

- broji i struktura zaposlenih,

- trend biznisa firme,

- posljednji bilans stanja,

- kretanje profita kompanije,

- informacija o vlasnicima kompanije,

- normalna visina depozita kompanije kod banke,

- da li kompanija uredno otplaćuje kredite banci?

Na osnovu svih raspoloživih podataka banka donosi pozitivnu ili negativnu kreditnu odluku.

U velikim bankama postoji visok stepen decentralizacije donošenja kreditnih odluka, s tim da svako snosi odgovornost za kreditnu odluku koju je donio. Drugi princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tačno određene linije u pogledu donošenja kreditnih odluka.

 Postoje i kreditni odbori koji donose kreditne odluke za veće iznose kredita. U sistemu donošenja kreditnih odluka značajno je da glavno rukovodstvo banke jasno formuliše kreditnu politiku banke.

1.3. Faktori kreditnog rizika

Faktori koji utiču na visinu kreditnog rizika za banku mogu se sagledati iz sljedećeg grafikona.

    Karakter

    Kapacitet

    Kolateral

    Kapital

    Uslovi

  Kreditni rizik
 

Karakter pokazuje spremnost kao i želju da se dug otplati na vrijeme zajedno sa kamatama. Smatra se da je to početni uslov da bi preduzeće ili pojedinac mogli da dobiju kredit.

Kapacitet zaduženja znači procjenu posebnosti preduzeća ili domaćinstva da iz tekućeg dohotka može da izvrši vraćanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama. Ta sposobnost vezana je za generiranje dohotka u periodu u kome treba da se kredit otplati.

Kapital pokazuje neto imovinu dužnika. Pored toga neto imovina odnosno njena visina predstavlja rezervu solventnosti, pa stoga utiče i na visinu kredita koji dobija preduzeće ili domaćinstvo.

Kolateral ili zaloga predstavlja realno pokriće koje može da bude uslov za dobijanje kredita kod banke. Zaloga može da bude u vidu vrijednosnih papira, zaliha, potraživanja od kupaca kao i fiksne aktive.

Ekonomske prilike označava makroekonomske ili sektorske prilike koje utiču na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatom.

U okviru kreditne analize banka procjenjuje realnost financiskih potreba preduzeća. Putem zajedničke saradnje predstavlja kompanije i banke provjerava se projekcija financiskih potreba kompanije za koju je vezan kreditni zahtjev. Veoma je značajno da se u ovoj fazi kreditne analize realistično procijeni da li je kreditni zahtjev dovoljan da pokrije procjene financiske potrebe preduzeća. Ukoliko bi se financijske potrebe preduzeća procijenile na suviše niskom nivou, to bi gušilo razvoj preduzeća i depresiralo profitni potencijal, dok bi jako visoka procjena financijskih potreba preduzeća dovodila do korištenja pretjerano velikih zajmova sa rezultirajućim pritiskom previsokih iznosa kamata. Finansijske potrebe preduzeća se procijenjuju na osnovu projekcije izvora i upotrebe sredstva kao i na osnovu bilansa novčanih troškova.             
         

1.4. Monitoring kredita

Posle momenta odobravanja kredita, banka ne vrši samo tehničke poslove oko naplate dospjelih kreditnih rata i kamata nego i monitoring svih kredita koji su u operativnoj funkciji. Cilj ovog praćenja je da se sagleda kvalitet cjelokupnog zajmovnog portfolija kao i da se prate performanse svakog pojedinačnog zajma. Smisao praćenja ukupnog zajmovnog portfolija vezan je za kreditnu politiku banke i njenu politiku likvidnosti. Praćenje pojedinačnih zajmova značajno je da bi se blagovremeno preuzimale korektivne akcije, ukoliko bi došlo do zastoja u servisiranju dugova od strane dužnika. Preko monitoring zajmova banke je u stanju da realno procijeni kolike rezerve treba da formira u cilju pokrivanja gubitka po jednom dijelu zajma. I najsigurnije banke imaju izvjesne gubitke po zajmovima, ali je bitno da ti gubitci budu u granicama tolerancije. Ukoliko banka ne naplati kredit u odnosno kamatu u roku od 90 dana po dospijeću – a nije došlo do reprogramiranja zajma – smatra se da se radi o tzv. problemskim zajmovima koji treba da budu otpisani. Otpis zajmova ne mora da znači definitivni gubitak sredstava za banku, pošto postoji izvjesna mogućnost da se i otpisani zajmovi naknadno naplate.