Kreditni sistem i kreditni poslovi

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

066 / 00-64-52

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.

Kreditni sistem i kreditni poslovi

KREDITNI SISTEM I KREDITNI POSLOVI

1.0. TEORIJSKE OSNOVE BANKARSKOG KREDITIRANJA PRIVREDE

Savremena privreda je u osnovi kreditna privreda. Bez razvijenog bankarskog kredita proces proizvodnje , prometa i razvoja ne bi se mogao razvijati. Nužnost postojanja kredita u našoj privredi proizilazi iz:

 Postojanja tržišnog mehanizma i robno-novčanih odnosa u privredi,
 Potrebe racionalnog korišćenja slobodnih novčanih sredstava na mestima gde se postižu najveći ekonomski efekti
 Sistema planskog usmerenja celokupnog ekonomskog razvoja, racionalnog plasiranja novca i kredita u određene pravce, tj. grane.
 Korišćenje svih kreditnih funkcija i prednosti u robnoj privredi

S obzirom da kreditni sistem predstavlja skup svih zakonskih propisa, institucija i instrumenata, na kojima se zasniva način i metodologija kreditiranja u jednoj zemlji, očito je da kreditni sistem dobija sva institucionalna obeležja privrednog i političkog sistema.
U administrativnom periodu razvoja privrede, kreditni sistem se zasniva na planskoj distribuciji kredita i novca, uz potpuno izostajanje tržišnih elemenata na ovom području.
Novi privredni sistem zahteva da novi sistem mora da unese nove ekonomske kriterijume novca i kredita. Od gotovo beznačajne i simbolične kamate, prelazi se na celokupnu kamatnu politiku, a ona sa svoje strane treba da osigura racionalnu upotrebu sredstava i privlačenje neutrošenih sredstava u bankarski sistem.
Novi kreditni sistem Jugoslavije od 1965-e godine zasniva se na nekoliko bitnih pitanja:

 Kako vršiti kreiranje novca i novćane mase u privredi kroz aktivnost bankarskog sistema,
 Odvajanje kredita iz emisije i kredita iz akumulacije ( raspodele nacionalnog dohodka).

Takođe, postavlja se pitanje: na kojim osnovama treba da se vrši kreiranje novca, da bi u prometu bila potrebna količina novca.
Sektor banaka vrši kreiranje novca, tako da u prometne kanale ubacuje novac za:

 Kreditiranje reprodukcione sfere ili prometnog procesa u privredi, ili
 Kreditiranje finalne potrošnje.

Kriterijum za stvaranje novca je stvaranje roba u društvenoj reprodukciji, dakle kretanje robe.
N-R....F...R1-N1
Bankarsko kreditiranje reprodukcije, vezano je za kretanje robe od proizvodnje do potrošnje. Pođemo li od navedene šeme proširene reprodukcije, banke će ubacivati kredit na onim mestima na kojima iz procesa proizvodnje roba ulazi u promet. Na osnovu društvenog priznanja da je roba stvarno našla kupca ( menica, faktura...) privredna organizacija se pojavljuje kod banke za kratkoročni kredit. Svaki kratkoročni kredit dat potrošačima i investitorima znači deficitarno finansiranje, odnosno bankarsku emisiju novčanih sredstava ( stvaranje nove kupovne snage) bez ikakvih pokrića. To znači da finalni potrošači ne mogu dobiti bankarske kredite, a da to nema za posledicu inflacione implikacije u robno-novčanim proporcijama. Proizvedena i u promet stavljena roba sadrži utrošeni "novčani kapital" privredne organizacije u proizvodnji navedene robe i deo viška rada-vrednosti. Kreditni odnos treba da traje koliko i prometni proces. Momentom ulaska robe u sferu potrošnje ( opšte, lične i investicione ) kreditni odnos treba da se gasi. Proces emitovanja novca za robu koja ulazi u promet je kontinuiran, kao što je proces povlačenja novca iz prometne sfere stalan, kada roba izlazi iz prometnog procesa i ulazi u proces potrošnje.

1.1. GRANICE BANKARSKOG KREDITA

Od visine kredita zavise i poremećaji do kojih može doći na tržištu. Sistem kreiranja novca u finalnu potrošnju dovodi do poremećaja nacionalnog dohodka, jer se kroz povećanu kupovnu snagu krajnjih potrošača povećava ili smanjuje udeo određenog oblika potrošnj, odnosno akumulacije u nacionalnom dohodku. Prema tome, bitno je da se emisija novca vrši neposredno samo uprocesu prometa, a ne i u procesu raspodele. To znači da svaki bankarski kredit dat učesnicima u konačnoj raspodeli dohodka znači emisiju banke bez odgovarajućeg pokrića u robi ( deficitno finansiranje) ali sa odgovarajućim stvaranjem debalansa robnih i novčanih fondova sa inflacionim implikacijama.
Time je istovremeno data i objektivna granica emisiji novca centralne banke i kredita poslovnih banaka na bazi depozitnog novca. Direktan odnos kreditiranja između Narodne banke i preduzeća - korisnika kredita, ne postoji, on je formiran na relaciji centralna banka - poslovna banka - preduzeće.
Ovakav sistem emisije i kreditiranja privrede treba shvatiti kao naš specifičan teorijski sistem, sistem koji odgovara našim uslovima, a ne generalan, koji bi odgovarao svim socijalističkim i kapitalističkim kreditnim sistemima.
Radi se ovde, pre svega o nerazvijenom tržištu vrednosnih papira, tržištu "kapitala" tržištu novca, nerazvijenim oblicima štednje, nedovoljnoj efikasnosti kamatne stope, visokom stepenu nestabilnosti privrede i gotovo isključivo bankarskom finansiranju, odnosno kreditiranju privrede.

1.2. KREDITNI POSLOVI

Podela kredita je po sledećim karakteristikama:

1. Po rokovima na koje su odobreni:
- kratkoročno,
- srednjoročni i
- dugoročni.
2. Po obliku osiguranja kredita:
- neosigurani i
- osigurani.
3. Po vrstama kreditora:
- bankarski krediti,
- državni krediti,
- komercijalni,
- kredit osiguravajućih društva,
- kredit privatnih lica,
- konzorcijalni krediti
4. Po vrstama zajmotražioca:
- poljoprivredni krediti,
- industrijski krediti,
- komunalni ( stambeni ),
- lični krediti.
5. Po vrstama korišćenja:
- potrošački krediti,
- industrijski krediti,
- krediti za formiranje početnih sredstava ( kapitala ) kompanija,
- investicioni,
- sezonski,
- krediti za otklanjanje sezonskih teškoća,
- krediti za operacije sa vrednosnim papirima,
- uvozni krediti,
- izvozni krediti.