Kreiranje novcane mase -diplomski-

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

066 / 00-64-52

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.

Kreiranje novcane mase -diplomski-

Uvod
Teorija novcane mase

Novac je roba koja je na nekom ,mestu u neko vreme postala opšti ekvivalent za razmenu svih roba,tj.specifična vrsta roba,koja izražava vrednost svih drugih roba.Novac je društvena pojava, nastala na određenom stupnju društvenog razvitka. Novac je kulturna pojava, nastala iz određenih čovekovih potreba, kao što nastaju i umetnička dela kojima sam čovek daje određeno značenje
Novac se javlja zbog toga što sa podelom rada u društvu čovek ne može proizvoditi sve što mu je potrebno
Pojavu novca su uslovili privatno vlasništvo, kao i višak proizvoda iznad sopstvenih potreba
U ekonomskom smislu, novcem se vrši razmena ekonomskih dobara
Novac je vremenom poprimio karakteristike koje u realnoj stvarnosti nema, tako da je prilično zamaglio suštinu stvari
(“Ni ljubav nije zaludela tolike ljude kao mozganje o suštini novca” – prof. Meichsner)

Funkcija novca
• Novac kao mera vrednosti
• Novac kao prometno sredstvo
• Novac kao blago
• Novac kao platezno sredstvo
• Svetski novac
Primer: Šta će se desiti ako jedne godine voće slabo rodi?
U ekonomskom smislu, novcem se vrši razmena ekonomskih dobara
Šta je starije, novac ili tržište?

razmena                                                tržište
                                  ?
tržište                                                  novac
Geneza novca

Da bi se odgovorilo šta je novac danas, šta sve ulazi u kategoriju novca, šta je vrednost novca i od čega ona zavisi, nužno je ukratko dati genezu novca.
Geneza novca je evolucija oblika prometne vrednosti od prostog, preko opšteg do novčanog.
Prosti oblik vrednosti:

X robe A = Y robe B
(10 metara štofa = 1 kaput)

Svaka roba može biti ekvivalent svakoj robi!

Prošireni oblik vrednosti:

X robe A = Y robe B, Z robe C, V robe D

Roba u kojoj se meri vrednost, koja služi za izražavanje vrednosti, postaje poseban ekvivalent!
Poseban ekvivalent: Školjke(kauri!), stoka, krzno, duvan...

Novčani oblik vrednosti:
X robe A
Y robe B V novčane robe D
Z robe C
Kada jedna roba stekne monopol kao opšti ekvivalent, ona postaje novac!
Razvoj novca kroz istoriju

Razvoj novca kroz istoriju se može prikazati na sedeći način:

• Primitivni oblici novca (robni novac);
• Kovani novac;
• Novčanice;
• Žiralni novac;
• (Elektronski novac).

Sam naziv novca potiče od latinske reči “pecunia” koja označava novac
(“pecus” – stoka)
Primitivni oblici novca:

Krzno;
Stoka;
Školjke (kauri: u Kini od 1500 g.p.n.e-200 g.n.e;
njampumi: u nekim državama SAD-a do XVII veka);
Duvan (u u nekim državama SAD-a čak do XIX veka);
Pirinač (u nekim državama SAD-a čak do XIX veka);
Komadi metala (gvožđe, bakar, srebro, zlato).
Kovani novac

Pensatorno plaćanje (sami metali su novac)
Prelaz sa tzv. pensatornog plaćanja na kovanje novca
Prvi kovani novac se javlja u grčkoj provinciji Lidiji (sadašnja Turska) oko 680. godine p.n.e.
Herodot: “Lidijci su prvi narod za koje znamo da su pravili i koristili novčiće od zlata i srebra”
U nekim indijskim epovima se pominje da se kovani novac upotrebljavao u Indiji stotinjak godina prije nego u Lidiji
“Znojenje novca”
Kovanje postaje unosan posao, naročito nakon otkrića Amerike

1.Uloga i značaj novca

Centralna (narodna, emisiona, novčanična) banka predstavlja specifičnu monetarnu instituciju koja po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu veoma privilegovana banka. Upravo zbog svog specifičnog položaja u piramidi bankarskog sistema se zove banka - banaka. Ona se bavi kreiranjem novčane mase.
U institucionom smislu banke predstavljaju najvažnije institucije finansijskog sistema, a u funkcionalnom smislu banke se javljaju kao finansijski posrednici (intermedijeri) između finansijski suficitnih i deficitnih transaktora i saktora.
Postoji zakonitost - što je razvijenija privreda, u čijoj osnovi su ekonomski i tržišni kriterijumi poslovanja, razuđeniji je i efikasniji finansijski sistem. Prema tome, postoje uzročno - posledični uticaji između stepena razvijenosti privrede finansijskog sistema.
To znači i da optimalno institucionalizovan finansijski sistem povratno pozitivno utiče na razvoj privrede. Shodno tome, u zemljama u razvoju postoji rigidni finansijski sistem koji je ograničavajući faktor bržeg razvoja privrede.

1. 1 Potrebna količina novca u privredi

Kupovna snaga novca izražena odnosom novčanih i robnih fondova determiniše potrebnu količinu novca u privredi. Potrebna količina novca u privredi jeste ona koja pomnožena sa brzinom opticaja pokazuje u novcu izražene robne fondove, odnosno :

O x B = R iz čega proizlazi O = R : B
O – Opticaj ; B – Brzina opticaja ; R – Robni fondovi ;
Kupovna snaga novca zavisi od delovanja zakona vrednosti tj. zakona ponud ei tražnje. Kada dođe do poremećaja novčanih i robnih fondova, dolazi i do poremećaja u cenama tj. kupovnoj snazi novca.