|
Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:
066 / 00-64-52
Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?
Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.
Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.
Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.
Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.
Kretanje najamnine,inflacije i ne(zaposlenost)
UVOD
Makroekonomija kao zasebna ekonomska nauka ima veliki opseg izučavanja.Kako ekonomskih,tako i ne ekonomskih,svih eksternih i internih faktora kiji imaju uticaj na ekonomsku stabilnost privrede,a samim tim podstiču adekvatno funkcionisanje privrede automacki se povećava stabilnost i same države sa svim njenim elementima.Za normalno fiinkcionisanje svega u državi potrebno je da država čvrsto i stabilno stoji na svojim nogama,a to su dobro vodjena ekonomska politika i jaka privreda. Problem nezaposlenosti i,inflacije i kretanje najamnina samo su jedni od mnogobrojnih za čije je sprečavanje ili prevenciju zadužena makroekonomija i makroekonomska politika države. Ovaj rad će podrobno objasniti i obraditi probleme na temu"Kretanje najamnine,inflacije i(ne)zaposlenosti."
INFLACIJA
Reč inflacija nastala od reči(infation)što u prevodu znači naduvavanje.Prvi put ovo ime je upotrebljeno u Sjedinjenim Američkim Državama da bi označila nagli skok cena i novčanog opticaja za vreme gradjanskog rata od 1861 do 1865 god.Kada je vlada zbog finansiranja bila prinudjena da štampa novac.
Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena.Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena.Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi.U praksi,ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena,koje predstavljaju prosek potrošačkih i proizvodjačkih cena.
Primer: 2003.godine u Srbiji,potrošačke cene su porasle za 10,5%.Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa,kao što su: hrana,obuća,odeća,piće,saobraćajne usluge,medicinske usluge itd.Taj opšti uzlazni trend nazivamo inflacijom.
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda.Posmatrane na dugi rok,cene rastu.Medjutim,ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka.Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza,ali se više ne vraćaju na prvobitni nivo.Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma,tako i inflacija razara privredu.Da bi se inflacija sanirala,potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:umerena inflacija,galopirajuća inflacija i hiperinflacija.
Umerena inflacija podrazumeva lagan rast cena.U tim uslovima cene su gotovo stabilne,dolazi do jednocifrenih stopa inflacije na godišnjem nivou.Nije teško zaključiti da u ovim uslovima novac ima vrednost,samim tim ljudi ga zadržavaju,jer znaju da će gotovo istu sumu imati i nakon dvanaest meseci.Poslovni ljudi i običan(potrošač)svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti,zato što veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju i prodaju.Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.Najčešći skok inflacije u ovom obliku je 1 do 2%.
Galopirajuća inflacija se smatra veoma opasnom ekonomskom deformacijom,jer se dogadjaju veoma veliki skokovi inflacije od 20,100 ili čak 200% na godišnjem nivou.Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industriske zemlje.Tako su,na primer,Argentina,Brazil i druge latinoameričke zemlje,imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina.
Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo,nastaju ozbiljni ekonomski problemi.Ona izaziva velike potrese kao što su:
~ Novac kao sredstvo brzo gubi vrednost
~ Ugovori koji se sklapaju imaju vrednost,ali se ona u ovom slučaju obračunava u stranoj valuti(dolarima,eurima)
~ Realna kamata je minus 50 ili 100% na godinu dana
~ Stanovništvo drži samo neophodnu količinu novca za svoje dnevne potrebe
~ Finansijska tržišta u ovom slučaju odumiru,a domaće investicije nestaju,jer poslovni ljudi teže da svoj novac plasiraju ka stranim investicijama.
Hiperinflacijau prema mišljenju mnogih stručnjaka nije moguće preživeti.Mišljenje se potkrepljuje činjenicom,da u ovom slučaju inflacija ide od milion do milijardu posto na godinu dana.Samim tim tako velike udarce društvo teško može prevazići.Hiperinflacija ima sledeće karakteristike:
~ Realna potražnja za novcem opada
~ Stanovništvo panično troši novac kome vrednost svakog trenutka opada
~ Cene su izrazito nestabilne,a plate radnika se menjaju čak jednu trećinu za mesec dana
~ Vlada oskudica svih roba i usluga sem novca koji je toliko obezvredjen da se menja i na ulici
~ U trgovine se ide sa velikim količinama novca,a vraća se sa hranom dovoljnom da se preživi dan.
Primer:Početak 1920-ih godina,Nemačka se borila u pokušaju da otplati teške reparacije i zadovolji svoje kreditore.Nije mogla dovoljno pozajmiti niti toliko podići porez da bi podmirivala vladine izdatke,pa se stoga štampao novac. Novčana masa astronomski je porasla od početka 1922. do decembra 1923,a cene su vrtoglavo rasle,jer suljudi izbezumljeno nastojali da se reše svoga novca pre nego što potpuno izgubi vrednost
Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije.U tom smislu razlikujemo:uravnoteženu,neuravnoteženu i neočekivanu (nepredvidjenu) inflaciju.
Uravnotežena,anticipirana inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%.Promena cene nikog ne iznenedjuje.Sve se povećava za 10%(hrana,odeća,plate,kamate) itd.U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut.Jednostavno rečeno troškovi rastu 10%,ali i dohodak raste 10%. Nema ni zarade ni gubitka.
Neuravnotežena inflacija pogadja relativne cene,troškove i poreska opterećenja.Npr.imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kada se cene ne prilagodjavaju inflacionim trendovima,kao što je slučaj sa novcem i porezom.Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana,tada realna kamata na novac pada od 0 na 10% na godinu dana.Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.
Nepredvidjena-neočekivana inflacija podrazumeva velika iznenadjenja.Ona znacajno deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti,a druge obogatiti,a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama.Efekti nepredvidjene inflacije izazivaju socijalne probleme.
Uloga inflacije u ekonomiji
Jedan od efekara inflacije jeste da generalno inflatorno okruženje obeshrabljuje spuštanje cena roba i usluga,i posebno nadoknadqa za radnu snagu,tako da postaje lakše prilagodjavanje relativnih nivoa cena. Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom,tako da napori da se monetarnom ili nekom drugom politikom održi stanje nulte inflacije(konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat,u smislu pada cena,prodaje i konačno nivo zaposlenosti,na druge privredne grane.Stoga mnogi ekonomisti i privrednici smatraju da umeren nivo inflacije podmazuje točkove privrede.Mere kojima se održava potpun nivo stabilnosti cena mogu voditi(i najčešće vode) do deflacije(konstantnog pada cena),koja može biti izuzetno destruktivna i dovesti do bankrota i recesije,pa čak i depresije.Na primer ,velika depresija 1929.godine u Sjedinjenim Državama bila je velikim delom izazvana krutom federalnom monetarnom politikom.
Mnogi u finansijskim krugovima smatraju da je "skriveni rizik" od inflacije efencijalan podsticaj da se raspoloživi kapital investira, kroz dužničke, vlasničke papire, ili direktno umesto jednostavne i neproduktivne akumulacije. Sa ove tačke gledišta, inflacija je tržišni izraz takozvane vremenske vrednosti novca. Drugim rečima, ako je(zato što ekonomija funkcioniše, i novac se može korisno investirati) jedan dinar danas nekome vredniji nego isti taj dinar godinu dana kasnije, onda bi i u ekonomiji kao celini trebao da postoji popust "novac u budućnosf'.Na taj način, iz ove perspektive, inflacija predstavlja-kvantifikuje neizvesnost u pogledu vrednosti novca u budućnosti.
Iznad ovih, generalno relativno niskih nivoa, međutim, inflacija se smatra sve štetnijom po ekonomiju, kroz efekat "diskontovanja" (smanjivanja tekuće realne vrednosti) prethodno obavljenih ekonomskih aktivnosti. Posebno, kako je inflacija često rezultat akcija Vlade usmerenih na povećanje količine novca u opticaju, Vladin doprinos je inflatornom okruženju (u smisli gore već objašnjene negativne realne kamatne stope) postaje de fakto porez na držanje novca, štednju. Kako inflacija raste, ovaj "porez" na štednju raste i ohrabruje trošenje i pozajmljivanje, što povećava brzinu kruženja novca i kamatne stope, što samo utvrđuje i dodatno podiže inflatorni pritisak, i konačno stvara začarani krug.
U ekonomiji u kojoj su neki od sektora indeksirani inflacijom (tj. sposobni su da prate njen rast) a drugi nisu, inflacija vrši preraspodelu bogatstva sa neindeksiranih sektora ovima prvima. U malim količinama dakle, inflacija se može smatrati izborom monetarne, fiskalne, ili recimo razvojne politike, obeshrabrujući čuvanje i gomilanje likvidnog kapitala i podstičući investicije. Preko tog nivoa, međutim, efekat postaje preuveličan, i investitori se najednom nalaze u situaciji u kojoj "investiraju u inflaciju", što samo dalje podstiče inflaciju. Iz svih ovih razloga, i potrebe za ograničavanjem inflacije preko malenih stopa koje diskontuju prošlu ekonomsku aktivnost i dekuražiraju gomilanje gotovine, najveći broj Centralnih Banaka formulišu za osnovni cilj stabilnost cena, uz osetnu, ali malu i kontrolisanu stopu inflacije kao cilj. Nezavisne monetarne institucije, međutim, uglavnom mogu reagovati elastično i prilagođavati kako svoje ciljeve, tako i poteze kojima se oni postižu, opštim ekonomskim kretanjima, te nivou postignutog i ciljnim pravcima razvoja.
NAJAMNINA
Najamnina je cena rada.Kao sto svaki faktor proizvodnje ima svoju cenu tako i rad u tržišnim uslovima ima svoju cenu.Postoje različiti načini njenog obračunavanja ali su dva osnovna,a to su:
~najamnina po vremenu
~najamnina po komadu
Najamnina po vremenu je oblik izračunavanja najmnine koji se ranije počeo primenjivati.Na početku razvoja kapitalizma,odnosno tržišne privrede,najamnina po vremenu je bila apsolutno dominirajući oblik obračunavanja najamnine.Osnov za ovu vrstu isplate predstavlja vreme provedeno na poslu.Prema tome zaključujemo,samo onaj radnik koji na poslu provede puno radno vreme,dobiće punu dnevnu najamninu.Iz navedenih konstatacija moramo rezonovati da ona za jednog vlasnika kapitala predstavlja oblik troška i da će on po svaku cenu težiti da ga smanji.Najamnina po vremenu iako je bila dominantna u sebi je sadržala niz propusta.Naime svako ko je proveo na poslu puno radno vreme morao je dobiti novac za taj dan.Medjutim,to je omogućavalo pojedinim radnicima zaradu i kada rade smanjenim intezitetom,važno je bilo provesti odredjeno vreme na poslu,jel se u stvari ono i plaća.Sa druge strane ovo je takodje donosilo štetu vlasnicima,koji su zbog boljeg uvida u intezivnost rada zaposlenih morali uvesti kontrolore.Medjutim uvodjenjem novih ljudi u posao stvorilo je dvostruke aršine.Sa jedne strane uvodjenjem kontrolora vlasnik je dobio veci stepen produktivnosti i intezivnosti rada,ali sa druge strane kontrolori su bili neproizvodni radnici a plaćani su iz ostvarenog prihoda od proizvodnje,tako da su vlasnicima kapitala uvećali troškove.Sve ove mane su u kasnijem razvoju kada su u pitanju radnici dovele do prelaska na plaćanja po komadu.
Najamnina po komadu se definiše tako da se uzme dnevni učinak prosečnog radnika,zatim, iznos dnevne najamnine podeli brojem komada,tako se dobija iznos najamnine po komadu.
Primer:Ako predpostavimo da je dnevna najamnina 500 dinara,prosečan dnevni učinak 50 komada,onda će najamnina po komadu biti 10 dinara,a iz ovoga sledi da da će punu dnevnu najamninu imati radnik koji napravi 50 komada.Takodje uvodjenjem ove najamnine kontrolori gube na značaju tako da prestaje potreba za ovim zanimanjem.Činjenicu potkrepljujemo sa tim da se željeni efekti produktivnost i intezivnost proizvodnih radnika postižu upravo ovakvim načinom obračunavanja najamnine.Medjutim i ovde je vremenom dolazilo do odredjenih problema.Postojala je mogućnost da vlasnik smanji cenu po komadu,zatim radnik je proizvodio sve vise za svog gazdu,ali je ovaj odbijao da plati više od tržišne cene.
Konačno rešenje kada je reč o načinima plaćanja dao je razvoj tehnike proizvodnje u dvadesetom veku.Uvedena je pokretna traka u veliki broj fabrika i dolazi do vraćanja na obračunavanje najamnine po vremenu.
.
.
.
|
