• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Krsenje normi poslovne etike na promeru ''Carnex''-a

Diplomski.rs se postarao da zadovolji svoje verne posetioce sajta i da ponudi nov servis koji će biti izrada seminarskih radova, diplomskih radova, master radova. Sam servis će biti baziran na popunjavanju upita za seminarski, diplomski ili master rad sa svim  pravilima (smernicama) koje ste dobili od Vaših profesora za pisanje radova. Naši saradnici će Vam ponuditi najrazličitija rešenja Vašeg projektnog zadatka, tako da ćete imati mogućnost da u svakom trenutku pozovete naš servis na sledeći broj:

 

066 / 00-64-52

 

Zašto bi trebalo da koristite baš naše usluge?

Možda ne poznajete dovoljno materiju koju trebate obraditi za Vaše seminarske radove? Ne želite da gubite vreme na skeniranje knjiga, skripta, traženje po Internetu, nego biste posvetili vreme pripremanju odbrane. Ukoliko Vam je potrebna asistencija, davanje smernica, primena metodološkog pristupa analizi teme, naši profesionalci su Vam na usluzi.

Uverite se i vidite razliku između profesionalne obrade teme za Vaše seminarske, diplomske i master radove i drugih servisa koji se nude na Internetu.

Velikodušno nagrađujemo povratne kupce naših usluga, jer nam ukazuju poverenje koje ne može da se izgradi bez Vas. Dozvolite da Vas uverimo zašto su naši radovi unikati, najbolji i visoko ocenjeni.

Garancija našeg kvaliteta je veliki broj studenata i učenika koji nam je ukazao poverenje i stvara mogućnost za naše postojanje. Tim diplomski.rs je skoro nastao i nije lider, nema tradiciju, ali ima garanciju kvaliteta i maksimalan procenat zadovoljnih kupaca. Zato se odlučite za nas.


 

Krsenje normi poslovne etike na promeru ''Carnex''-a 


1. Uvod u etiku
1.1  O etici i moralu
Da bi se objasnio pojam poslovne i etike uopšte, neophodno je najpre reći nekoliko reči o moralu. Moral (od latinske reči mos, moris što znači običaj, narav) čini sistem moralnih pravila, skup normi koje određuju čovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim pripadnicima zajednice i prema samom sebi. Naime, različitim vidovima komunikacije među ljudima uspostavljene su moralne norme i pravila prema kojima ljudi formiraju svoje karaktere i osobine, usmeravaju svoje aktivnosti ali takođe i moralno vrednuju svoje i tuđe postupke.
Postoji nekoliko bitnih karakteristika odnosno vidova ispoljavanja morala:
• moralno prosuđivanje i ocenji-vanje (npr ocenjivanje da li je nešto dobro ili zlo)
• Predmet moralnog rasuđivanja tj prema čemu se ono usmerava (postupak, držanje, ponašanje i karakter nekog čoveka ili grupe ljudi, odnosno nas samaih kada sudimo o sopstvenim osobina-ma)
• kriterijum (merilo) po kome se prosuđuje
• vrednosti koje se subjektu pripisuju ispunjavanjem određene norme
• hijerarhija vrednosti (podređenost vrednosti jedna drugoj)
Osnovni nosilac morala je čovek, slobodno i samosvesno biće, i upravo je to razlog što je postojanje i važenje moralnih normi moguće jedino u društvenoj zajednici. Međutim, treba istaći da je specifičnost morala u odnosu na neke druge norme, kao npr pravne, dvostruka obaveznost. Naime, razlikujemo unutrašnju obaveznost (kada čovek po sopstvenoj savesti i slobodi sam odlučuje da deluje na moralno korektan način) i spoljašnju obaveznost (kada je moralna norma društveno uslovljena, pri čemu tada kršenje ovih normi podrazumeva snošenje određenih sankcija - moralni prezir i moralno gađenje).
Pod pojmom etika (od grčke reči ethos što znači navika ili običaj) podrazumevamo sistemtsko naučno ili filozofsko promišljanje morala. Ovo promišljanje obuhvata sledeća pitanja:
• problem izvora ili porekla moralnosti
• problem uspostavljanja moralne svesti i savesti
• problem oblika moralnosti
• pitanje svrhe i smisla moralnosti
• problem izgradnje moralne hijerarhije vrednosti
Celokupno polje etike se može podeliti na opštu etiku i na posebne etike. Opšta etika se sastoji iz tri dela: deskriptivne etike (opisuje i proučava moral ljudi, društvenih grupa i različitih kultura, bazirajući se na rezultatima psihologije, sociologije i antropologije), normativne etike (predstavlja sistematično nastojanje da se objasni i obrazloži moral jedne zajednice ili društva u celini, te da različite moralne norme i vrednosti uklopi u doslednu, logičnu i hijerarhijski organizovanu celinu) i metaetike (proučava značenje moralnih termina i logiku moralnog rasuđivanja). Posebna ili primenjena etika se pak odnosi na specijalizovane oblasti društvenog života, pa tako postoji više područja posebne etike: poslovna etika, medicinska etika, advokatska etika i dr.
1.2 Osnove poslovne etike
Poslovna etika proučava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeća i organizacija. U suštini, ona izučava moralne standarde i njihovu primenu u sistemima i organizacijama kroz koje savremena društva proizvode i distriburiraju dobra i usluge, kao i na ljude koji rade u tim organizacijama. Međutim, poslovna etika takođe nastoji da rezultate ovih analiza primeni na pomenute subjekte.
Činjenica je da su ekonomske institucije najuticajnije institucije unutar modernog društva, one određuju ko će i kako proizvoditi, kako će poslovi biti organizovani, koji će se resursi koristiti i u kojoj meri, te kako će proizvodi i prihodi biti raspoređeni među članovima društva. Iz navedenog sledi da je oblast poslovne etike polje sukobljavanja dveju različitih perspektiva: moralne (etičke) i poslovne (ekonomske). Naime, moralna perspektiva za svoje polazište uzima moralne vrednosti kao što su istina, pravda, poverenje, poštenje, solidarnost, dok se sa druge strane poslovna perspektiva temelji na ekonomskim vrednostim i kategorijama kao što su profit, efikasnost, konkurentnost, uspešnost.
Postoji više studija koje su pokušale da daju odgovor na pitanje o socijalnoj odgovornosti biznisa. Najprihvatljiviji je koncept tzv. “sporazumne poslovne etike” po kome poslovna etika poseduje tri bitne karakteristike:
• primarni cilj biznisa je stvaranje vrednosti u njenim različitim oblicima
• profit i druge socijalne zasluge su više rezultat drugih ciljeva nego najvažniji odnosno jedini cilj
• problemima poslovanja i upravljanja se pristupa više kao obliku međuljudske komunikacije
Po sporazumnoj etici organizaciju ne čini samo objektivna stvarnost strukture sistema i strategija, već i subjektivna stvarnost koju kreiraju ljudi sa svojim mišljenjima, emocijama i vrednostima.
Takođe, bitno je spomenuti i koncept korporativne društvene odgovornosti. Ova odgovornost se može definisati kao angažovanje biznisa u ostvarivanju održivog ekonomskog razvoja, kroz rad sa zaposlenima, lokalnom i širom zajednicom, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života i uspostavljanju visokih životnih standarda jer je to istovremeno dobro i za biznis i za razvoj pa i za zajednicu. Naime, moralne probleme u biznisu možemo postaviti i rešavati na pet različitih nivoa ili kategorija. To su sledeći nivoi:
• globalni nivo (etička pitanja o moralnim dilemama globalnog svetskog poretka)
• društveni nivo (analiza osnovnih društvenih institucija)
• nivo interesnih grupa odnosno stejkholdera - dobavljači, potrošači, akcionari i sl (analiza odnosa organizacije prema različitim spoljašnjim grupama na koje ima uticaja svojim delovanjem i odlukama, i obrnuto)
• nivo unutrašnje politike firme (razmatra se odnos između kompanije i zaposlenih)
• nivo pojedinca (problemi međuljudskih odnosa unutar jedne kompanije).
Postoji i više teorija o tome zašto bi kompanije trebalo da vode računa o moralnosti svoga poslovanja i o korporativnoj društvenoj odgovornosti. Zanimljiva je teorija Arčija Kerola o korporativnom društvenom učinku, prema kojoj se društvena odgovornost kreće u okvirima ekonomskih, pravnih i etičkih principa. Primer za ekonomski princip je slobodno preduzetništvo, za pravni princpi prvo radnika na bezbedno radno mesto, dok je primer za etički princip jednaka mogućnost za zapošljavanje. Zajedničim delovanjem ova tri principa nastaje specifični društveni dogovor između biznisa i zajednice.
U svojim kompanijama menadžeri primenjuju principe društvenog dogovora prilikom donošenja odlukai definisanju politike kompanije. U njihovim odlukama izdvajaju se četiri stava:
• reaktivan (kompanija reaguje na socijalno pitanje tek onda kada se ono suprostavi ciljevima kompanije)
• defanzivan (kompanija reaguje da bi odbila neki društveni izazov)
• predusretljiv (kompanija podržava zahteve javnog mnjenja)
• proaktivan (kompanija predviđa buduće zahteve i potrebe).
Najzad, korporativni društveni učinak predstavlja sve značajniji faktor prilikom odlučivanja o budućem poslovnom partneru. Zasluge neke kompanije na polju zaštite životne sredine, pomaganju razvoja zajednice i sličnim aktivnostima postaju bitan činilac u poboljšanju imidža kompanije ali i u njenom finansijskom uspehu.
U narednom poglavlju razmatran je primer odnosa zajednice prema vodećoj prerađivačkoj industriji mesa u našoj zemlji - “CARNEX”-u iz Vrbasa, ali istovremeno i odnosa rukovodstva ove kompanije prema zaposlenima. Napomenula bih da su sve činjenice koje se navode u ovom razmatranju preuzete isključivo iz navedenih izvora (pogledati odeljak sa literaturom).
 
 
 

2. Kršenje normi poslovne etike na primeru “CARNEX”-a

AD “CARNEX” INDUSTRIJA MESA – VRBAS je osnovana 1958. godine kao izvozna klanica sa razvijenim programom za proizvodnju slanine, prvenstveno za englesko tržište. Od klanice na početku, posle 10 godina postojanja, “CARNEX” je postao jedan od najvažnijih proizvođača mesa i proizvoda od mesa u bivšoj SFRJ, sa asortimanom od preko 250 proizvoda, koje je izvozio u Veliku Britaniju, SAD, bivši SSSR, bivšu Zapadnu Nemačku, Španiju, Australiju, Bugarsku i Jordan. Od 1968. godine “Carnex” je počeo ubrzani razvoj, da bi danas bio vodeći proizvođač mesa u bivšoj SR Jugoslaviji, sada Srbiji i Crnoj Gori. O kvalitetu proizvoda ove kompanije svedoče mnogobrojne medalje i vrhunska priznanja na sajmovima, izložbama i sl.
Međutim, uprkos dobrom poslovanju kompanije i  tradiciji kvaliteta koju ona poseduje, događaji koji su usledili od leta 2002.god. doveli su obezvređivanja kapitala fabrike i do stvaranja atmosfere nesigurnosti i panike među zaposlenima.
2.1  Afera sa paštetama
Početkom avgusta 2002.god. objavljena je vest da su dva mališana iz vrtića "Olga Jovičić-Rita" u Požegi zaraženi bakterijom koja izaziva botulizam, pošto su, navodno, 31. jula konzumirali paštetu “Carnex”. Deca su nekoliko dana nakon trovanja upućena na lečenje u Beograd na “Institut za majku i dete” i “Dečiju kliniku” u Tiršovoj, gde je potvrđeno da su ovi trogodišnji mališani oboleli od botulizma, na šta su posumnjali u užičkom “Zavodu za zaštitu zdravlja”. Saopšteno je da su deca van životne opasnosti ali da im je neophodan višemesečni oporavak.
Republička sanitarna inspekcija je odmah obustavila promet "Carnex" pašteta od 50 i 75g proizvedenih u julu mesecu zbog sumnje u zdravstvenu ispravnost tih proizvoda i deformisanosti ambalaže od alu-folije, a uzorci paštete su poslati na analizu na VMA u Beogradu. Međutim, vest o odgovrnosti "Carnex"-a za trovanje dece se munjevito proširila svim medijima, iako se čekalo na zvanične rezulate analize. Ovime je fabrici nanesena ogromna šteta, jer pored zabrane prodaje na domaćem tržištu, obustavljena je i redovna isporuka u Republiku Srpsku, Federaciju BiH i Mekedoniju, stopirani ugovori sa Rusijom i Angolom. Dnevni gubici fabrike su iznosili između 5 i 8 miliona dinara.
Predstavnici kompanije su se više puta obraćali medijima kako bi ukazali na besmislenost zabrane. Naime, paštete tokom tehnološkog procesa prolaze 45 minutnu sterilizaciju na temperaturi od 120 stepeni, a pomenuta bakterija, odnosno njena spora je termolabilna i ne može izdržati ovu temperaturu duže od četiri minuta.Takođe, pre izlaska na tržište paštete moraju da odstoje u fabrici kako bi se potvrdila njihova opšta ispravnost.
.
.
.