|
Diplomski radovi Forum :: Besplatna pomoć pri izradi radova |
|
|
|
|
|
Subject :Pomoć pri izradi Vaših radova..
23-01-2010 01:44:34
|
|
|
| bubamavica |
|
|
 |
Joined: 21-09-2009 14:42:22
Posts: 12
Location: |
|
|
|
|
|
|
Pošaljite polugotove radove, napišite koncepte koje su Vam profesori dali, zatražite literaturu.... Neko od naših saradnika će Vam se javiti i pomoći Vam. |
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
13-04-2010 02:40:21
|
|
|
| brainstormed |
|
|
|
|
Joined: 25-03-2010 22:02:56
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
treba mi bilo kakav primer za temu "odnos računovodstva i revizije"
rad je skoro gotov samo mi treba nešto "slikovito"
hvala unapred! |
|
IP Logged
|
|
Last Edited On: 13-04-2010 02:42:24 By brainstormed for the Reason |
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
13-04-2010 13:09:36
|
|
|
| nnnn1234 |
|
|
|
|
Joined: 11-04-2010 15:14:02
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
trebala bi mi pomoc na temu drustvene norme. nesto uopsteno sta su, kako se dijele, moral, obicaji, odnos norme sa stvarnoscu, norne koje stvara drzava, sankcije....
hvala unaprijed! |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
13-04-2010 19:32:03
|
|
|
| bubamavica |
|
|
|
|
Joined: 21-09-2009 14:42:22
Posts: 12
Location: |
|
|
|
|
|
nnnn1234 Wrote on 13-04-2010 13:09:36:
trebala bi mi pomoc na temu drustvene norme. nesto uopsteno sta su, kako se dijele, moral, obicaji, odnos norme sa stvarnoscu, norne koje stvara drzava, sankcije....
hvala unaprijed!
Sociologija koa pozitivna nauka bavi se proučavanjem sistema društvenih normi koje deluju u društvima čineći njihovo vezivno tkivo i omogućavajući njihovo funkcionisanje. Od tabua do međunarodnog prava sistem normi omeđuje granice društva u kome funkcioniše. Kako se društvena zajednica širi, širi se i prostor delovanja normi od plemena do globalnog društva.
Istovremeno, norme se umnožavaju, pojavljuju se nove vrste normi potrebnih za regulisanje složenih društvenih odnosa u modernom društvu. Kada društvo dođe u stanje smanjenog nivoa regulacije govorimo o stanju anomije ili odsustva normi u društvu, što ozbiljno ugrožava njegovo funkcionisanje. Ovaj tekst se bavi nastankom normi u društvu i njihovim odnosom sa tipom i nivoom društvene integracije. Pre svega radi se o moralnim i religijskim normama i prirodom njihovog društvenog bivstvovanja.
Kada su u pitanju tipologije globalnih društava, sociolozi često tragaju za jednostavnim, a ipak značajnim obrascem koji bi karakterisao prirodu društvene povezanosti. Kod modela koji nastoje da razumeju prošlost, a uzimaju u obzir i prošlost i sadašnjost, nameću se dijametralno suprotni modeli društva. Tako na primer, Kont deli društva na teološko i pozitivno, Spenser na militarističko i industrijsko društvo, Redfild na seosko i gradsko društvo, Dirkem na društvo mehaničke i organske solidarnosti, Tenis pravi razliku između zajednice i društva. Težeći da uvrste nove kvalitete društvenog života i integracije u svoje modele sociolozi prepoznaju novi tip društva nazivajući ga polazeći od različitih kriterijuma postindustrijskim, programiranim ili umreženim poput Kastelsa koji ukazuje na povezanost globalnog svetskog
društva u različitim segmentima i na različitim nivoima. Velika je zasluga funkcionalista što su skrenuli pažnju na proučavanje kulturnih vrednosti u sociologiji, shvatajući ih kao obrasce koji determinišu društvene procese. Retklif Braun kao jedan od preteči i začetnika funkcionalizma ukazuje na mogućnost funkcionalističkog načina tretiranja religije u društvu. On govori o teoriji koja će na fenomen religije gledati kao na sastavni, važan i čak suštinski deo društvenog mehanizma, kao što su i zakoni moralnosti deo složenog sistema koji omogućava ljudima da žive zajedno. "S te tačke gledišta mi se ne bavimo poreklom, već socijalnim funkcijama religija, to jest, doprinosom koji su one dale formiranju i održavanju društvenog poretka."1 Društvo je po Dirkemu (koga ovde takođe tretiramo kao preteču funkcionalizma) celina čija je ontološka priroda u zajedničkom mišljenju, verovanju i osećanju, ali koje se ispituje samo posredno (analizom običaja, religije, morala, prava). Dirkem ističe značaj normativnih pravila kao sistema regulacije. U tom smislu, običaj, moral i religija, predstavljaju medije koji omogućavaju sociološko sagledavanje prirode integracije društva u kome postoje.
Društva australijskih domorodaca Parsons (kao i Dirkem) određuje kao najprimitivnija. Ovaj tip društvene organizacije najviše se približava onome što Dirkem naziva nesegmentiranim oblikom mehaničke solidarnosti. Srodnički status je osnovna komponenta svih društvenih uloga, nema političke, verske ili bilo koje druge prevlasti ili privilegija. "Poredak svetih stvari" odgovara poretku profanih, totemski kultovi su povezani sa sistemom srodstva, normativni poredak ima i svoj teritorijalni ekvivalent. Tok evolucije vodi ka "razvijenom tipu primitivnih društava". Naglasak u definisanju zajednice prelazi sa aspekta rodbinstva na teritorijalni faktor. Javlja se i profesionalna specijalizacija, iako ona još uvek nije glavni faktor društvene diferencijacije. Odvajaju se pojedine loze koje se specijalizuju za pojedine funkcije, ili upravljaju pojedinim resursima. U Dirkemovom sistemu ovo bi bio segmentirani tip mehaničke solidarnosti. U ovom periodu dolazi do potrebe za izričitijom simbolizacijom kolektivnog identiteta društva. Takođe se javlja potreba za stvaranjem instrumenata za funkcionisanje društva kao sistema, tj. za državnom upravom. Evolucija proizvodi slojevito društvo, rodbinski odnosi prestaju upravljati ženidbenim odnosima, već se loze većeg prestiža žene iz loza adekvatnog prestiža. Unutar zajednice se javljaju novi elementi solidarnosti, koa je politička i religijska. Raslojavanje kulminira uzdizanjem jedne loze, te dolazi do pojave monarhije koja ima koren u srodničkim odnosima, a zadobija i politički i religijski legitimitet. Parsons ističe faktore integracije sa kojima se već srećemo kod Dirkema – porodični, religijski i politički. Društveni kolektiv u ovom razdoblju postaje etnička grupa koja obitava na određenom prostoru. To rađa potrebu za institucionalizaciom određenja ko smo "mi" i prirode jedinica koje čine "nas" Religijska tradicija se cepa na elemente koji se povezuju sa društvenim rukovođenjem, institucionalizuje se kraljevska loza, kao i vlast na nižim nivoima. Ovom vrstom zajednice je moguće upravljati samo složenim integrativnim mehanizmom. Srodnička loza zauzima položaj i na osnovu imovinskog stanja, a ženidbena razmena se vezuje za imovinsku ra zmenu. Drugu fazu socijalne evolucije čine "prelazna" – arhajska i razvijena prelazna društva koja se odlikuju razvojem pisanog jezika. Arhajski religijsko-kulturni segment društva pretpostavlja pismenost sveštenstva koje je u stanju da održava pisanu tradiciju. To je pismenost koja je ograničena na određene specijalizovane grupe, pismenost od zanata. Tek u razvijenim prelaznim društvima pismenost obuhvata sve muškarce viših slojeva (Hindusi viših kasti ili kinesko plemstvo). Funkcija kulturnog legitimiteta je poverena najvišim slojevima društva, kralju ili grupama sveštenika. Arhajska društva imaju izgrađeni upravni aparat, položaji su nasledni, religijske i političke funkcije se preklapaju. Osnovne karakteristike razvijenih prelaznih društava su promene unutar konstitutivnog simbolizma. Jedna od svetskih religija je prodrla na njihovo tle. Božansko poreklo kralja više nije dolazilo u obzir, tako da se javljaju novi mehanizmi, koji donose raslojavanje društva. Za Parsonsa je jezgro društva normativni poredak koji se uspostavlja u povezanosti sa kulturom kao podsistemom ljudske akcije, koji ga legitimiše i na čijim se vrednostima (kulturnim) i zasniva. Parsons se koncentriše na proučavanje struktura višeg reda u kibernetičkom smislu, tj. na kulturu, da bi istražio glavne izvore promena velikih razmera. Naime, on smatra da kultura, pošto se razvija tokom dugih razdoblja, pod vrlo različitim okolnostima, može amortizovati delimične promene u nižim kibernetskim nivoima, tako da se pojavljuju oblici društvene organizacije sa vrlo velikom prilagodljivošću.
Parsons socijetalnu zajednicu – jezgro društva, određuje kao strukturisan normativni poredak pomoću koga je kolektivno organizovan život stanovništva. "Kao poredak ova jezgra sadrži vrednosti kao i izdiferencirane i posebno navedene norme i pravila, a sve one zahtevaju kulturne reference kako bi dobile smisao i legitimnost."2 Vrednosti su spoljni element kulture i društva, to su obrasci koje je potrebno održati. Norme su, pre svega, društvene i one regulišu društvene procese. Prisustvo ili odsustvo normiranosti segmenata društvenog života u jednoj društvenoj zajednici jeste pokazatelj njene integrisanosti i postojanja. Glavni uzroci velikih promena unutar društva su, zapravo, promene unutar kulture, kao podsistema sa velikim stepenom ki- bernetske kontrole. "Kulturna norma je nesvesno usvojeni ili svesno propisani način ponašanja: merilo, pravilo, propis, model, obrazac, uzor, standard ili uputstvo za ponašanje ljudi u zajednici, kako bi se očuvao društveni poredak."3 Radomir Lukić govori o moralu i religiji kao o dva najviša sistema ljudskih ideala i najstrožih dužnosti, koje se čoveku nameću nadljudskom snagom kojoj se on ne može odupreti. "Jer jedno društvo češće propada zbog unutrašnjeg moralnog raspadanja, nego zbog spoljašnjih okolnosti."4
* * *
Izražavajući sumnju da sociologija kao pozitivna nauka može da otkrije tajnu društvenog života, da utvrdi njegovu zajedničku prirodu iza raznovrsnih društvenih manifestacija u prostoru i vremenu, Sejmon Ludvigovič Frank, u svojoj koncepciji filozofije društva ukazuje na postojanje duhovnih osnova društva, koje su za sociologiju neuhvatljive. "Idealno načelo, svojstveno društvenom životu koje tvori njegovu objektivnu realnost, dolazi do izražaja u životu kao idejni obrazac, dakle kao ideja koja teleološki određuje ljudsko ponašanje, kao ideala ili onog što je potrebno, kao ono što tvori suštinu društvenog života i što ima etički – u širem smi- slu – karakter."5 Suština društva se po njemu izražava kroz moralno-pravnu sferu. Skup moralnih normi u društvenoj zajednici predstavlja objektivni moral. Odraz etičkih pravila u svesti pojedinca predstavlja subjektivni vid morala. I objektivni vid morala – društvene moralne norme i subjektivni njegov vid zasnivaju se na moralnim vrednostima. Usled diferencijacije normi, moralne norme danas regulišu odnose među ljudima, dok je odnos prema natprirodnim silama isključen iz njihovog domena. Moralni aspekti kulture jednog naroda, vrednosni elementi, sažimaju se u terminu etos. Sociolozi ipak veruju da je odčitavanjem normativnog koda jednog društva moguće zaključivati o prirodi i stepenu njegove integracije. Pranorma koja je funkcionisala u prvobitnom društvu regulišući odnose u društvu i određujući ponašanje pojedinca jeste tabu. Tabu je religijski i društveni fenomen. Smatramo ga rodnim mestom svih normi. Funkcija tabua je fiksiranje društvenih vrednosti određenog događaja, postupka, lica. Tabu prebiva u svetom, njegova veza sa autoritetom svetog čini njegovu prirodu. Sistem tabua - zabrana je prvi pokušaj uvođenja moralnog poretka u zajednicu. Ono što je novina u sistemu moralnih normi u odnosu na tabu jeste pozitivni ideal. U sociologiji morala i sociologiji religije postoji debata o nastanku i prvenstvu normi u primitivnom društvu. Kako smo istakli veliki značaj religije na tom stupnju društvenog organizovanja, kao i obojenost kulture religijom i to da je ona u velikoj meri davala smisao odgovoru na pitanje konstitutivnog simbolizma "Ko smo mi?", čini se relativno neproblematičnom teza da je moral na svojim počecima bio bitno posredovan religijom. Vuko Pavićević, pak, smatra da moralni fenomen na prvim stupnjevima društvenog organizovanja nastaje iz društvenih i životnih potreba, i to pre religije kao vere u bogove. Navodi mišljenje Vunta, Jodla, Beloa, Vestnjrmarka kao argumente za svoju tvrdnju. Postoje i druga mišljenja po kojima većina moralnih pravila nastaje u skladu sa društvenim i prirodnim životom i opstaje, jer se pokazuje korisnim, ali se konačno oslanja na božanski autoritet da bi dobila snagu za vršenje društvene regulative. Po Dirkemu u prvobitnom društvu postoji neka vrsta jedinstvenog sistema normi, koje su istovremeno i moralne, i pravne, i verske i običajne. R. Jering pokušava da pokaže na osnovu razvoja jezika da je u prvobitnom društvu moral spojen sa ostalim vrstama društvenih normi – u antičkoj Grčkoj moral je povezan sa pravom, i običajem, u Rimu se moral odvaja od prava, a konačno u Nemačkoj se se jasno odvaja i od običaja. Radomir Lukić navodi mišljenje Gajgera koji takođe tvrdi da u pradruštvu postoji samo jedna vrsta normi, koje imaju neku vrstu spoljne sankcije koju primenjuje društvo kao celi na, a takođe i unutrašnju sankciju koja je poticala od straha da se povredi neko verovanje – slično verskoj i moralnoj normi. "Veoma je značajno da ta razlika uopšte nikako nije postojala uvek u društvenom životu niti ju je ljudska svest uvek priznavala. U svakom vidu u starim oblicima društvenog života, na prvim stupnjevima toga život, uz poznatu elementarnost i neizdiferenciranost duhovnog života, ta razlika u principu ne postoji. U Starom zavetu je jedan zakon, koji je imao karakteri sveštenog zakona, kao Božje za povesti, obuhvatao i prvenstveno moralne propise (deset zapovesti), i sve građanske i državne odnose, pravila i rituale, pa čak i norme higijene."6 Slično je i sa knjigama drugih velikih religija – Kuranom na primer. U prvobitnim društvima običajno pravo koje ima sakralni karakter normira ljudske odnose i u njemu se u celini izražava moralnopravna svest. Antički svet je znao za razliku između "prirodnog" prava božanskog porekla i pozitivnog prava koje potiče od državne vlasti. "U suštini, svest o toj razlici sasvim jasno i intenzivno se javlja tek sa hrišćanstvom i posledica je hrišćanskog poimanja života. U rečima 'Podajte ćesaru ćesarevo, a
Bogu Božje' ta je razlika prvi put strogo istaknuta."7 Dirkem proučavajući sistem normi koje smatra transparentnim znacima društvene solidarnosti tvrdi da je krivično pravo prvobitno bilo religijsko pravo, u duhu njegovog sociologizma on kaže da je uvreda bogovima uvreda naneta društvu i kolektivnoj svesti. Na nižim stupnjevima društvenog razvoja najčešći su prestupi koji vređaju zajednicu (kod Jevreja su najstrašnija zlodela protiv religije, dok su kod Germana, po Tacitu, samo dva prestupa kažnjavana smrću – izdaja i bekstvo iz vojske).8 Do etiziranja bogova, njihovog zamišlja nja kao personifikacije pozitivnih moralnih osobina došlo je relativno kasno. Možemo navesti primere Indusa, Grka, Rimljana i Germana čiji bogovi imaju i poroke i vrline. Ne možemo ipak, tim i takvim božanstvima oduzeti svaku moralnu vrednost; zamisao o božanstvu kao svevidećem, nagonila je čoveka da se ponaša u skladu sa normama koje se prikazuju kao izraz božje volje. Moral se zasniva na dobru, koje prepoznajemo po njegovoj su protnosti zlu. Odlika morala u odnosu na druge vrednosti je čovek, kao jedino biće koje ima slobodu da bira između dobra i zla. Mora lno delovanje je samo ono, čiji je cilj ono samo, a ne neka vrednost van njega, ili prinuda. Ipak moral je bitno društveno posredovan. "Na nivou nereflektovane istoričnosti ljudska bića moraju se pokoravati propisima tradicionalnih navika".9 Sadržina dobra i zla je utvrđena i ne zahteva ličnu interpretaciju. "Na tom stupnju istorijske svesti opštost se reflektuje u posebnosti."10 Vrhovno dobroje dobro države, naroda. Norma da bi to postala, neophodno je da pribavi oreol ideala. "Kao što pojedinac, osim svog empiričkog, privatnog, karaktera, ima i svoj idealni lik, tako i svaki narod kome je nešto stalo do sebe postavlja ideal svoje narodne zajednice kao zvezdu vodilju svoje sudbine". Gezeman kaže da kada proučavamo jedan narod ne možemo se pitati samo o njegovom empirijskom ponašanju, već i o moralnim merilima samokritike kojima meri svoje reakcije, dakle kakav bi hteo da bude i kakav po normativnim idealima svoje zajednice treba da bude. Moralne norme ne podrazumevaju normalno ponašanje, već moralni podvig. Postoje dve vrste sankcija u slučaju prekršaja moralnih normi. Unutrašnja se zasniva na griži savesti, dok je spoljna društvena. Moralni prezir i moralno gađenje su specifični oblici društvene moralne sankcije. Kada se radi o moral noj sankciji ona nastupa spontano i nije potrebno nikakvo organizo vanje društvene zajednice. U praksi je veoma teško razlikovati ovu sankciju od onih koje nastupaju u slučaju primene običajnih ili religijskih normi. Moralni prekršaj nije greh, kršenjje moralne norme je kršenje bezuslovne norme, dok se pravni prekršaji i kršenje religijskih i drugih društvenih normi odnosi na instrumentalne norme. U praksi je veoma teško deliti sankcije u slučaju kršenja običajnih, moralnih i religijskih normi. |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
13-04-2010 19:35:41
|
|
|
| bubamavica |
|
|
|
|
Joined: 21-09-2009 14:42:22
Posts: 12
Location: |
|
|
|
|
|
U pretklasnim potpunim zajednicama moral je bio homogen. U kasnijem istorijskom razvoju, potpune zajednice, narodi i nacije, imaju svoje sisteme morala, koje, uglavnom, prihvata većina članova. Te zajednice su nosioci narodne kulture koja stvara isti mentalitet i zajednički moral sa specifičnim narodnim osobinama. Da bi se to desilo potrebno je da društvena zajednica, ispuni određene uslove – odgovarajući obim, homogenost koja po Radomiru Lukiću može biti etnička, rasna, verska. U klasno heterogenom društvu teško je ostvariti moralnu homogenost. Potrebno je da postoji splet društvenih veza među članovima društva da bi mogli uspostaviti određenu "moralnu gustinu" koja korespondira sa podelom rada. Naglašavajući "funkcionalne uzajamne veze" između tipova društvenih okvira i njihovog moralnog života Gurvič ukazuje na to da u određenom društvenom okviru ne postoji samo jedna vrsta morala, već se u okviru društva kombinuju različite vrste i oblici morala koji su hijerarhijski uređeni i tvore sisteme moralnog života. Religija nikada nije samo metafizika. "U onome što se izdva ja kao nešto što je više od zemaljskog, bilo da ga zovemo mana, Brama ili Sveto trojstvo, neizbežno se vide dalekosežne implikacije kada je reč o usmeravanju ljudskog ponašanja."11 Oblasti koje religijske i moralne norme regulišu jesu određene nizom socijalnih
varijabli koje deluju u konkretnom istorijskom društvu. Funkcija održavanja i jačanja društva nije isključivo vezana uz moral i religiju jer istu funkciju vrše i pravo, običaj, norme pristojnosti. Možemo ovu funkciju operacionalizovati kao obezbeđenje društvenog poretka, reda i mira, zaštitu društvenih interesa, minimalno nužnu saglasnost, solidarnost, uvek se radi o tome da je funkcija normi da čine društvo mogućim. U jednom trenutku istorijskog razvoja ljudskog društva odnos religije i nacionalne, odnosno, etničke identifikacije je neizo stavno pitanje. Sistem simbola koje jedan narod smatra sakralnim veoma se razlikuju. Kod Jevreja, na primer, nacionalni i religijski atributi se poklapaju. Očuvanje verskog identiteta kod njih je uje dno i očuvanje nacionalnog identiteta. Kod univerzalnih religija, hrišćanstva na primer, verska identifikacija je pretpostavljena nacionalnoj, mada situacija "na terenu" nije ni izdaleka tako jednostavna. Verska identifikacija se povezuje u specifičnu simbiozu sa nacionalnom. Odnos verske i nacionalne identifikacije, kao i odnos nacionalne države i vere, jeste veoma složen. Ipak, sa razvojem modernog, heterogenog društva, potreban je jedan viši nivo uopštavanja vrednosti, njihova univerzalizacija koja prevazilazi nivo pojedine religije. Tu ulogu u modernom društvu igraju pravne norme, koje po Parsonsu pretstavljaju differentiu specificu modernog društva. Sa procesima globalnog povezivanja na scenu stupa međunarodno pravo koje treba da ujedini svetsko društvo na osnovu zajedničkih vrednosti. Kako se međunarodni pravni sistem bori sa dečjim bolestima, na savremenoj društvenoj sceni se odvija igra složenih odnosa pravne, moralne i religijske regulative.
1 Retklif – Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu, Prosveta, Beograd, 1982, str. 214.
2 Talkot Parsons, Društva, August Cesarec, Zagreb, 1988, str. 29
3 Đuro Šušnjić, Religija, Čigoja, Beograd, 1998, str. 231.
4 Isto, str. 235.
5 Sejmon Ludvigovič Frank, Duhovne osnove društva, CID Podgorica, 1997, str. 122.
6 Sejmon Ludvigovič Frank, navođeno delo, str. 134.
7 Isto, str. 135.
8 Prema: Emil Dirkem, O podeli društvenog rada, Prosveta, Beograd, 1972, str. 129.
9 Agnes Heler, Teorija istorije, Rad, Beograd, 1984, str. 34.
10 Isto, str. 35.
11 Kliford Gerc, Tumačenje kultura, Čigoja, Beograd, 1998, str. 175. |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
13-04-2010 19:41:18
|
|
|
| bubamavica |
|
|
|
|
Joined: 21-09-2009 14:42:22
Posts: 12
Location: |
|
|
|
|
|
bubamavica Wrote on 23-01-2010 01:44:34:
Pošaljite polugotove radove, napišite koncepte koje su Vam profesori dali, zatražite literaturu.... Neko od naših saradnika će Vam se javiti i pomoći Vam.
Pogledajte na ovoj adresi
http://www.milansavic.pondi.hr/Radovi/Revizija.pdf |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
17-04-2010 18:15:34
|
|
|
| vestica |
|
|
|
|
Joined: 17-04-2010 15:39:33
Posts: 4
Location: |
|
|
|
|
|
|
Cao potrebno mi je da napisem seminarski rad sa naslovom Analiza obrtnih sredstava ili Savremene i klasicne metode za planiranje na obrtni sredstva...ne znam odakle da pocnem...dali mi mozete posociti neki materijal..pozzz |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
20-04-2010 12:22:06
|
|
|
| MrStekersmeker |
|
|
|
|
Joined: 20-04-2010 09:56:39
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
|
Cao! Treba da napisem seminarski rad iz E-biznisa na temu "Marketinske strategije na sajtu www.telenor.rs". Treba da pronadjem, prepoznam i objasnim neke od 48 marketinskih strategija za privlacenje posetioca na tom sajtu.Tu spadaju 24 tehnike u sklopu sopstvenog sajta i 24 van sopstvenog sajta. Ako imate bilo kakvih informacija o Telenorovom sajtu, bice mi od koristi! Hvala unapred! |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
22-04-2010 17:57:53
|
|
|
| Dzoni |
|
|
|
|
Joined: 22-04-2010 13:02:24
Posts: 4
Location: |
|
|
|
|
|
@ bubamavica
Velika molba za pomoc, hitno mi je, trebam da napisem seminarski rad 3-4 strane na temu "Dugorocna finansijska ravnoteza"
Hvala na pomoci ! |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
24-04-2010 13:43:12
|
|
|
| sanjicca |
|
|
|
|
Joined: 24-04-2010 11:21:14
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
Potreban mi je seminarski rad iz ekonomije na temu "Decentralizovani vs Centralizovani sistemi " ,posaljite mi na mail sve sto imate vezano za ovu temu : ndjelevic@yahoo.com
hvala puno unaprijed ! |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
27-04-2010 17:11:10
|
|
|
| mikica |
|
|
|
|
Joined: 27-04-2010 14:55:07
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
Molim Vas ako možete da mi pomognete! Treba da napišem seminarski rad iz računovodstva na temu "poslovne knjige i
knjigovodstvene isprave"! Već sam prikupila nešto, ako vam nije problem da mi pošaljete sve što imate vezano za to na mail:
gligicmila@gmail.com
HVALA |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
29-04-2010 01:00:52
|
|
|
| vestica |
|
|
|
|
Joined: 17-04-2010 15:39:33
Posts: 4
Location: |
|
|
|
|
|
|
cao dali imate seminarski rad sa naslovom Neparametriski testovi ili Ispit na dinamikata na pojavata..treba mi hitno..veliki pozzz |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
02-05-2010 01:01:52
|
|
|
| nevency36 |
|
|
|
|
Joined: 26-04-2010 14:59:27
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
|
Videla sam da u okviru radova imate gotov rad na temu "Decuje narodne igre" kako mogu doci do tog rada? Hvala |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
27-05-2010 12:09:06
|
|
|
| fit000 |
|
|
|
|
Joined: 27-05-2010 09:58:11
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
cao potreban mi je seminarski ili istrazivacki rad na temu korupcija ko mi moze pomoci nek mi posalje na fit_boy000@hotmail.com
hvala  |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
|
|
Subject :Re:Pomoć pri izradi Vaših radova..
29-05-2010 13:56:14
|
|
|
| Irma1985 |
|
|
|
|
Joined: 29-05-2010 11:41:42
Posts: 1
Location: |
|
|
|
|
|
Ćao, pišem diplomski na temu Damping i antidampinške mjere.. da li neko ima literaturu ili prijedlog literature da mogu koristit..please
hvala  |
|
IP Logged
|
|
|
|
|
