Seminarski radovi i diplomski radovi

Menica je prvobitno nastala kao sredstvo razmene novca, a kasnije nakon toga i kao sredstvo plaćanja. Uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa, ona dobija funkciju kreditnog sredstva i omogućava kupcima da robu plaćaju odloženo, odnosno da se na taj način kreditiraju.

S pravnog aspekta, menica se definiše kao hartija od vrednosti sa obavezom bezuslovnog plaćanja određenog novčanog iznosa drugom licu, po naredbi upisanoj na poleđini, nezavisno od vrste posla po kojem je ona izdata. 

U praksi funkcionišu dve vrste menica i to:

- trasirana ili vučena menica;

- sopstvena menica.

Trasirana ili vučena menica, prema Ženevskoj konvenciji, sadrži sledeće bitne elemente:

- naznačenje u meničnom slogu da se radi o menici na jeziku na kome je sastavljena;

- bezuslovna naredba da se isplati određena količina novca;

- ime lica koje treba da plati menicu – trasat;

- naznačenje roka plaćanja;

- mesto gde treba platiti menicu;

- ime lica kome treba platiti, ili po čijoj naredbi treba platiti – remitent;

- naznačenje dana i mesta izdavanja menice;

- potpis lica koje je izdalo menicu – trasant. 

NACIONALNA TRASIRANA MENICA

Kvalitet meničnog tržišnog materijala zavisi od kvaliteta menice kao hartije od vrednosti eskontnog tržišta. Taj kvalitet menice proizilazi pre svega iz meničnih načela kojima se obezbeđuje tržišna transparentnost, optimalna tržišna likvidnost i minimalni stepen kreditnog rizika. Od velikog broja meničnih načela, najvažnija za nacionalnu tržišnu menicu su:

1) Načelo menične pismenosti ili formalnosti, koje se ogleda u činjenici da je menica pismeni finansijski dokument. Ona ni u kom slučaju ne može biti izdata usmeno. To znači da i svaka menična izjava mora biti pismena. Tako na primer:

• Lice kome je izdat nalog da isplati menični iznos (trasat) ne može usmeno dati izjavu da prihvata taj nalog, ili 

• Menični jemac (avalista) ne može usmeno da izjavi da će menični iznos isplatiti ako lice, za koje jemči, ne plati menicu o roku. 

Nikakva menično – pravna obaveza ne može postojati bez postojanja meničnog pismena. 

Pri tom nije dovoljno samod a su menične izjave date pismeno, već je neophodno da su one date i u formi koju propisuje Zakon o menici, a to znači da menica mora da sadrži sve one elemente koji su zakonom predviđeni kao obavezni.

Prema tome, menica spada u red strogo formalnog finansijskog instrumenta i proizvoda. 

2) Načelo inkorporacije, koje proizilazi iz činjenice da sve menične radnje izjave i menično pismeno čine jednu celinu. Nijedan menični poverilac ne može ostvariti svoja prava iz menice ako ne podese dužniku i samu menicu. Saglasno tome, svako odvajanje izjave od meničnog pismena – davanje menične izjave van meničnog pismena, u zasebnom aktu – može imati za posledicu ništavnost menice ili pojedinih njenih izjava. 

3) Načelo apstraktnosti menične obaveze, koje se ogleda u tome da je za sadržinu i obim menične obaveze merodavno samo ono što se nedvosmisleno vidi iz meničnog pismena. Postojanje, sadržina i obim menične obaveze, prema tome, procenjuje se samo na osnovu meničnog pismena, a ne na osnovu drugih dokaza. 

4) Načelo menične solidarnosti, koje je utvrđeno činjenicom da za obaveze po menici odgovaraju svi menični dužnici solidarno. To znači da svaki potpisnik na menici jemči da će menica biti isplaćena o roku od strane glavnog dužnika i da će je svaki od njih isplatiti sam u punom iznosu, ukoliko to ne učini glavni dužnik. 

5) Načelo samostalnosti menične obaveze, koje se sastoji u tome da se svaka menična izjava ceni u pogledu njene ispavnosti, nezavisno od ostalih meničnih izjava, na primer:

• Ako je potpis izdavaoca menice nevažeći iz bilo kog razloga, ostali menični potpisnici ostaju u punoj meničnoj obavezi, ili

• Ako je na menici bilo koji od potpisa lažan, svi potpisnici čiji je potpis ispravan ostaju u obavezi. 

Interpretacija ovog načela u Zakonu o menici glasi:

Iako se na menici nalaze potpisi lica koja su nesposobna da se menično obavežu, ili lažni potpisi, ili potpisi izmišljenih lica, ili potpisi koji iz  ma kojeg drugog razloga ne obavezuju lica koja su potpisala menicu, ili u ime kojih je ona potpisana, ipak su obaveze ostalih potpisnika punovažne.

6) Načelo tražljivosti meničnog potraživanja, koje se sastoji u tome da je za         praktičnu i tržišnu primenu menice od naročite važnosti da je menično potraživanje tražljivo, a ne donošljivo. To praktično znači da čeka da dužnik dođe njemu na noge da bi izvršio plaćanje. S obzirom da menični dužnik i kada bi hteo da ode do imaoca menice, nije mu poznato u čijim se rukama menica nalazi. U tom smislu Zakon o menici precizira (čl. 37): Menica plativa na određeni dan ili na određeno vreme posle dana izadanja ili viđenja mora se podneti na isplatu.

7) Načelo neposrednosti, koje je sadržano u činjenici da svaki menični dužnik kad potpiše menicu, ne odgovara za isplatu samo onom licu kome je menicu sa svojim potpisom predao, već odgovara svakom savesnom pridržavaocu menice, kao da je sa njim u neposrednom dužničkom odnosu. Stoga, svaki savestan vlasnik menice može tražiti naplatu od meničnog dužnika, po svome izboru, bez obzira na kom je mestu njegov potpis na menici. Po sebi se razume da će imalac menice zahtevati isplatu menične sume, na prvom mestu, od onog dužnika na menici koji je platežno najsposobniji.

8) Načelo menične sigurnosti je najbitnije menično obeležje, pod kojim se podrazumevaju one zakonske posledice meničnog dugovanja koje čine da je položaj meničnog dužnika mnogo teži od položaja dužnika po bilo kojim drugim – nemeničnim obavezama. Ta menična strogost ogleda se i u tome što menični dužnici moraju platiti menicu, ako je ne plati glavni dužnik, i što poverilac ima prava da traži naplatu po kratkom postupku, u kome se ne utvrđuje materijalna, već samo formalna istina: menični platni nalog donosi se na osnovu onoga što proizilazi iz meničnog pismena bez saslušavanja dužnika. Menica je strogo formalna isprava o dugu i ne dopušta isticanje mnogih prigovora koji su u redovnom postupku dozvoljeni. U rednovnom postupku ostvarivanja naplate potraživanja, dužnik može na razne načine da odugovlači donošenje pravosnažnog rešenja, dok to u meničnom kratkom postupku apsolutno ne može. 

Nabrojana menična svojstva čine da menica predstavlja najkvalitetniju hartiju od vrednosti veoma podobnu za trgovinu na eskontnom tržištu. Istovremeno menica sa ovim svojstvima kao kreditni instrument predstavlja oblik obezbeđenja od svake vrste kreditnog i platnog rizika. 

Na ovim načelima definisana menica kao eskontni tržišni materijal sastoji se od čitavog niza meničnih elemenata, odnosno sastojaka, koje možemo svrstati u:

• Bitne elemente, odnosno sastojke menice, bez kojih menica ne može da bude hartija od vrednosti finansijskog tržišta, a posebhn ne eskontni tržišni materijal i 

• Nebitne elemente, odnosno sastojke menice, koji nisu bitni za postojanje menice, ali njihovo unošenje u menicu ima za cilj povećanje kvaliteta menice kao tržišnog materijala novim dodatnim meničnim dejstvima, ili pak, izmenom nekog od njenih postojećih dejstava. 

A. Bitni elementi menice su, s obzirom na njihovu važnost, decidirano dati u svim zakonima o menici svake tržišne privrede – pa tako i u našem Zakonu o menici u kome se kaže da vučena - trasirana  menica sadrži:

1) Označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena,

2) Bezuslovan uput da se plati određena svota novca,

3) Ime onoga koji treba da plati (trasata),

4) Označenje dospelosti,

5) Mesto gde plaćanje treba da se izvrši,

6) Ime onoga kome se, ili po čijoj se naredbi mora platiti (remitenta), 

7) Označenje dana i mesta izdanja menice,

8) Potpis onoga koji je izdao menicu (trasanta).

Isprava u kojoj ne bi bilo ma kojeg, od napred pobrojanih zahteva, ne vredi kao trasirana menica, s tim:

• Da se trasirana menica u kojoj nije označena dospelost, smatra kao menica po viđenju, 

• Da se na trasiranoj menici u kojoj mesto plaćanja uzima kao mesto plaćanja ono mesto koje je označeno pored trasantovog imena i

• Da se na trasiranoj menici, na kojoj nije naznačeno mesto izdanja, uzima kao mesto izdanja  koje je označeno pored trasantovog potpisa.

Svi ovi bitni sastojci koje trasirana menica mora da sadrži da bi važila kao menica, moraju biti uneti u menično pismeno prilikom samog izdavanja menice, ili eventualno pre njenog podnošenja na naplatu.

(1) Oznaka menice kao bitan element menice sastoji se u tome da u meničnom pismenu mora da bude označeno da je to menica i to na istom jeziku na kojem je napisan ostali tekst menice. Ovo je važno zato što ova oznaka postoji da bi menični obveznici znali da preuzimaju meničnu, a ne neku drugu obavezu. Istovremeno reč menica, kao i neki drugi elementi moraju biti odštampani na meničnom blanketu zvaničnog izdanja.

(2) Bezuslovan uput da se plati određena svota novca, kao drugi bitni menični element, jer u stvari naredba da se plati određena svota novca i to bezuslovno, odnosno naredbodavno, kako to u tekstu  menice obično glasi: platite.

U postupku izdavanja menice preporučljivo je menični novčani iznos ispisati i broje i slovima zbog veće sigurnosti, iako Zakon o menici to ne uslovljava. 

Ako je menični iznos napisan slovima i brojevima, u slučaju neslaganja kao važeći smatra se iznos napisan slovima.

Ako je menični iznos napisan više puta slovima, ili više puta brojevima, onda se kao važeži smatra najmanji iznos.

(3) Trasat u vučenoj (trasiranoj) menici mora biti potpuno jasno označeno i    potpisom prepoznatljivo  lice koje treba menični iznos da plati. 

Da bi trasirana menica važila, u njoj mora da bude označeno lice kome se upućuje nalog da plati meničnu svotu i njegova adresa. Ime trasata i njegova adresa stavljaju se ispod meničnog teksta s leve strane. 

(4) Dospelost kao bitan element menice podrazumeva utvrđivanje tačnog dana kada se menica ima isplatiti. Po Zakonu o menici, menica se može isplatiti:

• Po viđenju,

• Na određeno vreme po viđenju, 

• Na određeno vreme od dana izdanja i

• Na određeni dan.

U menici se ovi rokovi najčešće označavaju na sledeći način:

• Po viđenju platite.....

• Za osam dana pi viđenju platite.....

• Za dva meseca od danas platite.....

• 6. decembra 2007. godine platite.....

Ništavne su menice u kojima je dospelost drukčije naznačena, kao i menice sa više dospelosti.

Menica po viđenju plativa je čim se podnese. Ona se mora podneti na isplatu u roku od jedne godine od dana izdanja. Trasant može ovaj rok skratiti ili duži odrediti, dok ovaj rok indosanti mogu samo skratiti.

Trasant može narediti da menica plativa po viđenju ne sme biti podneta na isplatu pre naznačenog vremena. U takvom slučaju rok za njeno podnošenje počinje teći od toga vremena.

Dospelost menice na određeno vreme po viđenju izračunava se bilo prema danu akcepta, bilo prema danu protesta. 

Menica koja glasi na jedan ili više meseci od dana izdanja ili od dana viđenja, dospeva odgovarajućeg dana u onom mesecu kada ima da se izvrši isplata. Na primer: menica je izdata 15. septembra 2007. godine i u njoj je dospelost označena rečima: za dva meseca od danas platite..... Rok dospeća ovakve menice je 15. novembar 2007. godine.

Ako u mesecu u kome menica dospeva nema odgovarajućeg dana, onda menica dospeva poslednjeg dana u tom mesecu, na primer: menica izdata 31. decembra 2006. godine, u kojoj je dospelost označena rečima: Za dva meseca od danas platite... dospeva 28. februara 2007. 

Ako menica glasi na jedan ili više celih meseci i polovinu meseca od dana izdanja ili od viđenja, onda se najpre računaju celi meseci. 

Ako je dospelost određena za početak, za polovinu (sredinom januara, sredinom februara itd.) ili za kraj meseca, onda se pod tim izrazima podrazumevaju, prvi, petnaesti ili poslednji dan meseca. 

Izrazi osam dana ili petnaest dana ne znače jednu ili dve nedelje, nego punih osam ili petnaest dana. 

Izraz po meseca znači rok od petnaest dana. 

(5) Mesto plaćanja kao bitan element menice podrazumeva utvrđivanje lokacije i tačnog mesta gde se menična obaveza ima izvršiti. 

Pored označenog geografskog mesta gde se plaćanje menične obaveze ima izvršiti, dobro je da se označi ulica i broj zgrade, iako to Zakon o menici izričito u svojim odredbama ne navodi.

Mesto plaćanja se označava obično ispod meničnog teksta s leve strane pri dnu.

Ako se na vučenoj menici ne označi mesto plaćanja, uzima se ono mesto koje je označeno pored trasatovog imena. 

Ako je u menici označeno da je menica plativa kod nekog rećeg lica, bilo u mestu u kome trasat živi i boravi, bilo u nekom drugom mestu, onda je to domicilirana menica. 

(6) Reminent je naziv lica kome se menični iznos ima platiti, odnosno po čijoj se naredbi taj iznos ima platiti. 

Reminent mora biti označen u menici imenom i prezimenom (ako se radi o fizičkom licu) ili nazivom firme pravnog lica. Pored imena i prezimena, odnosno naziva firme kao remitenta, nije neophodno da se stavi i njegova adresa. Ispred imena reminenta stavljaju se u tekstu menice reči: platite za ovu   .....  menicu, po naredbi mojoj ili našoj sopstvenoj, u zavisnosti od otoga da li je trasant fizičko ili pravno lice.

(7) Trasant je naziv za lice koje izdaje trasiranu menicu.

         Trasant svojeručno potpisuje menicu ispod meničnog teksta s desne strane. Pravno lice kao trasant stavlja pečat ispd koga se svojeručno potpisuju lica ovlašćena za menične radnje tzv. menični prokuristi. Preporučljivo je da se ispod potpisa trasanta stavi i njegova bliža adresa sa mestom stanovanja koje se može uzeti i kao mesto izdanja menice. 

(8) Dan i mesto izdanja menice kao bitan element menice je u stvari obaveza upisivanja mesta, dana, meseca i godine izdanja menice i to pri vrhu menice, obično sa leve strane.

Ako se na trasiranoj menici ne naznači mesto izdanja, uzima se ono mesto koje je označeno pored trasantovog potpisa. 

B. Nebitni elementi menice iaki takvi, izuzetno su značajni i važni za emisiju  i  trgovinu menicom na eskontnom tržištu, odnosno za kvalitet menice  u tržišnom smislu reči. 

Naime, pored bitnih meničnih elemenata, bez kojih menica ne može da bude tržišna hartija od vrednosti, odnosno tržišni materijal visokog kvaliteta za trgovinu na nacionalnom eskontnom tržištu, u praksi su uobičajeni i drugi menični elementi, čije postojanje u menici nije zakonski određeno. Od tih elemenata treba spomenuti samo one najvažnije i u praksi najčešće korišćenje.

Cilj unošenja nebitnih elemenata, u menično pismeno je da tako sastavljena menica dobije još neko pravno dejstvo, ili da izmeni neko od njenih redovnih pravnih dejstava. U tom smislu najčešće korišćeni nebitni elementi menice, koji se u praksi često nazivaju i menične klauzule, mogu biti:

(1) Broj primeraka u kome se menica izdaje, pri čemu se trasirana menica može izdati u dva ili više istovetnih primeraka. Svi primerci moraju biti, u ovom slučaju, označeni rednim brojem (prva, druga, treća itd.), a ako se to ne učini, svaki primerak se smatra kao posebna menica. 

Ta oznaka se stavlja rečima: platite za ovu prvu menicu ili platite za ovu drugu menicu... itd. 

  Isplata jednog od meničnih primeraka oslobađa dužnika od obaveze i po svim drugim primercima. 

Izdavanje menice u više primeraka vrši se u svrhu ubranja cirkulacije menice: dok se jedna primerak šalje na akceptiranje, drugi primerak se pušta u cirkulaciju putem meničnog prenosa (inosiranja). Upotreba ove klauzule u unutrašnjem meničnom saobraćaju i u transakcijama na eskontnom tržištu je od velike važnosti. U praksi se najčešće upotrebljava klauzula platite za ovu prvu menicu... koja pruža mogućnost naknadnog izdavanja daljih primeraka, ako bi to zahtevalo koji od meničnih pridržavaoca – vlasnika. 

Ukoliko se želi zabrana meničnog umnožavanja, tj. da se menica docnije ne sme umnožiti, onda se na njoj mora staviti klauzula: platite za ovu jedinu menicu.....

(2) Označenje domicila, iako nebitnog elementa, je veoma važno jer trasirana menica može biti plativa kod nekog trećeg lica (obično kod neke banke) i to bio u mestu u kome trasat žiti bilo u nekom drugom mestu. Tako označena menica naziva se domicilirana menica, mesto plaćanja domicil, a lice, koje je na menici označeno kao posrednik u plaćanju, naziva se domicilijat. 

Ova klauzula obavezuje imaoca menice da je o roku podnese na isplatu u označenom mestu (u domicilu menice) i to označenom licu, na menici (obično banci – domicilijatu). Menica se domicilira obično ovim rečima koje se stavljaju ispod trasatovog imena: Plaćanje kod.... Ako je plaćanje kod na primer Euro Žiro A.D. – Beograd, onda se menica domicilira rečima Plaćanje kod Euro ŽIRO A.D. Beograd 29. novembra 68a. 

Domicilijat nije menični dužnik. On je samo posrednik između trasata i vlasnika menice i on plaća menicu iz pokrića koje je primio od trasata. Kad je u menici trasant kao mesto plaćanja označio neko mesto različito od onoga u kome trasat prebiva, ne imenujući lice kod koga treba da se izvrši isplata (domicilijata), onda trasat prilikom akceptiranja može označiti to lice. Kad se to ne učini – smatra se da se akceptant obavezao da sam plati u mestu plaćanja. 

Ako je menica plativa u mestu trasatovog prebivanja, ovaj može prilikom akceptiranja označiti adresu u tom mestu gde se isplata ima da izvrši (platište).

(3) Klauzula o podnošenju na akcept trasirane  menice kojom se u slučaju nepostojanja klauzule o zabrani podnošenja menice na akcept, trasirana menica podnosi na akcept trasatu. Ovo zbog toga što na osnovu Zakona o menici, trasant može zabraniti da se menica podnese na akceptiranje, sem naravno, menice koja glasi na određeno vreme po viđenju ili domicilirane menice, odnosno može zabraniti da se i ta menica podnese na akcept pre određenog vremena. Zabrana podnošenja na akceptiranje unosi se u menicu obično rečima: Ne sme se prezentirati radi akceptiranja ili Ne sme se prezentirati na akceptiranje do.... Ova se klauzula stavlja obično onda kada trasant u momentu izdavanja menice nije još obezbedio pokriće kod trasata za isplatu i akcept menice. 

(4) Izveštaj trasatu o izdavanju menice je, u stvari klauzula uneta u štampani tekst menice, u menični slog, i može glasiti: i stavite istu u račun sa izveštajem... ili i stavite istu u račun bez izveštaja...

Prva klauzula, znači da trasat treba da bude obavešten od strane trasanta da je na njega vukao menicu pre nego što menicu akceptira, a druga klauzula bez izveštaja znači, da se trasant već dogovorio sa trasatom da vuče menicu na njega i da trasat ne treba da čeka poseban izveštaj, pa tek onda da akceptira menicu. 

(5) Klauzula o pokriću kao nebitni menični element u praksi najčešće glasi: stavite istu meni u račun ili stavite istu u račun licu N.N..

Ovom klauzulom trasant obaveštava trasata o licu (fizičkom ili pravnom) kome ovaj treba da se obrati da bi dobio naknadu za isplaćenu meničnu svotu, ukoliko nije ranije primio pokriće. Klauzulom stavite istu meni u račun trasant označava samoga sebe, a klauzulom stavite istu u račun licu N.N. on tačno imenuje lice na čiji račun treba trasat da stavi isplaćenu meničnu sumu, tj. lice od koga će primiti naknadu za isplaćeni menični iznos u robi, usluzi ili novcu.

(6) klauzula po naredbi ili o prenosivosti menice je nebitan element menice, ali sa aspekta kvaliteta menične tržišnosti, naročito na sekundarnom eskontnom tržištu, ova klauzula je od sudbonosne važnosti. Iz tih razloga u menično pismeno, obavezno i redovno se unosi klauzula: platite po naredbi N.N.... Ova klauzula ustanovljena je u cilju da se ostvari sekundarna menična trgovina i olakša prenosivnost menice. Njen je smisao u tome što je trasat dužan da menicu plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi, tj. licu na koje ono izvrši prenos menice. 

Na važnost ove klauzule upućuju i zakonske odredbe u tom smislu što je čl. 10 Zakona o menici propisao: Svaka menica i onda kada nije trasirana po naredbi može se preneti indosamentom . 

Klauzula o neprenosivosti ili rekta klauzula ima za cilj da se menica, ako trasant unese u menični slog reči ne po naredbi ili drugi izraz koji to isto znači, može preneti samo u obliku i sa dejstvom običnog (ne meničnog) ustupljenja. 

Klauzulu ne po naredbi ili tzv. rekta klauzula može staviti docnije i svaki prenosilac, s tim što ona ima pravno dejstvo samo na njegove sledbenike. 

(7) Vrednost primljena je nebitni element, odštampan u meničnom blanketu, saglasno onom što je trasant primio od remitenta i kao menična klauzula može da glasi:

Vrednost primljena u gotovom,

Vrednost primljena na računu,

Vrednost primljena u robi,

Vrednost na inkaso i to sve u zavisnosti od toga da li je remitent dao trasantu gotov novac, odobrio iznos na računu, prodao robu, ili menicu primio samo na naplatu. 

Ovom klauzulom označava se, dakle, odnos trasanta i remitenta.

(8) Bez protesta ili bez troškova su menične klauzule koje u meničnom tekstu mogu uneti bilo koji od prenosilaca (indosanata), čime imaoca menice mogu da oslobode obaveze podnošenja protesta zbog odbijanja trasata da menicu akceptira ili isplati. 

Dužnik, trasant ili indosat, koji je stavio ovu klauzulu ostaje u obavezi i kad se menica ne podnese na protest zbog odbijanja akcepta ili zbog neisplate menice. Ako bi imalac menice ipak podneo protest zbog odbijanja akceptqa ili zbog neisplate menice, onda on sam snosi troškove protesta. 

Iako je stavljena ova klauzula, vlasnik menice je u obavezi da je podnese trasatu na akcept, odnosno isplatu; on je oslobođen obaveze podizanja protesta zbog neprijema (odbijanja) akcepta, odnosno, neisplate menice. 

(9) Bez obaveze, bez regresa je klauzula kojom se indosant oslobađa obaveze isplate menice o roku. Naime, trasant preuzima na sebe obavezu prilikom izdavanja trasirane menice da će sam menicu platiti o roku, ako to ne učini glavni dužnik – trasat. Istu takvu obavezu preuzimaju remitent i ostali, međutim, može se osloboditi onaj menični prenosilaca (indosant), izuzev trasanta, koji prilikom prenosa menice stavi klauzulu: bez obaveze , bez regresa, bez dalje odgovornosti ili slično. 

(10) Kamatna klauzula i njena važnost definisani su Zakonom o menici u delu o trasiranoj menici plativoj po viđenju ili na određeno vreme po viđenju, u kome se kaže da trasat može odrediti da svoga u menici označena, nosi kamatu.

Kamatna stopa mora se označiti u tekstu menice, jer ako se to ne učini smatra se da klauzula o kamati nije ni propisana. Kamata teče od dana izdanja menice, ako nije drukčije označeno. 

Ništavna je svaka kamatna klauzula u menicama sa fisknim rokom dospeća.

Predmet trgovine na eskontnom tržištu

Predmet trgovine na svakom nacionalnom, pa tako i na našem eskontnom tržištu je eskontni materijal koji čine menice kao hartije od vrednosti. Pri tom je potrebno posebno naglasiti da sve emitovane menice u okviru jedne nacionalne ekonomije nisu predmet trgovine na eskontnom tržištu, bez obzira što ispunjavaju sve potrebne uslove i sva menična svojstva. Predmet trgovine na eskontnom tržištu su, prema tome, samo one menice koje sa aspekta kvaliteta ispunjavaju sve zahteve i potrebe eskontne trgovine. Ti zahtevi proizilaze, pre svega, iz:

• Funkcija koje ima emitovana menica i iz

• Vrste i karaktera emitovane menice. 

Ove činjenice svojim kvalitetom i karakteristikama predstavljaju osnov kojim se ukupan nacionalni menični portfelj klasifikuje na deo podobnih menica za trgovinu na eskontnom tržištu i deo nepodobnih menica za eskontnu trgovinu. Pri tom je, razumljivo, predmet trgovine na eskontnom tržištu samo podobni deo nacionalnog meničnog portfelja. Drugim, nepodobnim delom meničnog portfelja se trguje na drugim tržištima, a pre svega na: lombardnom, kreditnom, investiciono i forfetnom.

Polazeći od neposrednih činjenica da su funkcije i karakter kao i sadržina svake pojedinačne menice, opredeljujući faktori kvalifikacije podobnosti ili nepodobnosti tržišnog materijala i stepena kvaliteta, to je neophodno ove kvalitativne faktore šire analizirati, obraditi i prikazati. 

Menične funkcije

Menica, kao najstarija, najtržišnija i najkvalitetnija hartija od vrednosti u svom periodu važnosti – od njenog nastajanja, emisije ili rađanja, pa do njenog nestajanja, iskupa, otkupa, isplate, amortizacije, gašenja ili umiranja – ima i može vršiti čitav niz ekonomskih i tržišnih funkcija koje su od posebnog značaja i interesa za svaku nacionalnu tržišnu ekonomiju. Od velikog broja tih funkcija, kao najčešće i najvažnije, potrebno je šire prikazati i analizirati sledeće i to:

1) Funkcija platežnog sredstva,

2) Kreditnu funkciju,

3) Funkciju refinansiranja,

4) Funkciju ulganja novčane imovine,

5) Funkciju obezbeđenja, 

6) Lombardno-založnu funkciju,

7) Ekonomsko-komercijalnu funkciju i

8) Monetarnu funkciju. 

Prve četiri funkcije menice neposredno definišu kvalitet menice kao eskontnog tržišnog materijala, sledeće dve posredno, a poslednje dve su globalne funkcije menice na makro nivou nacionalne ekonomije. 

Menica kao instrument plaćanja

Prva, najstarija i najvažnija funkcija menice kao hartije od vrednosti, je funkcija sredstva plaćanja. Istorijski posmatrano, menica je u početku svog nastajanja imala isključivo funkciju platežnog sredstva. Ta isključivost je do današnjeg dana zadržana u savremenim tržišnim privredama u kojima se preko 3/5 ukupnog robnog prometa realizuje meničnim plaćanjima. U ovim zemljama je skoro nezamislivo uspešno funkcionisanje robnog tržišta i njegov razvoj, naročito na području tržišta potrošnih dobara, bez korišćenja menice kao sredstva plaćanja. Takođe je u ovim nacionalnim ekonomijam nezamisliv i uspešan razvoj proizvodnje tržišno kurentih potrošnih dobara, a ni uspešan razvoj veletrgovine, bez upotrebe menice kao instrumenta plaćanja. To praktično znači da je u savremenoj proizvodnji  i robnoj trgovini, naročito u trgovini kurentih potrošnih dobara, poslovno uobičajeno da proizvođač, ukupni repromaterijal neophodan za proizvodnju gotovih proizvoda, plati menicom koju će vući – trasirati na kupca kome će prodati svoju proizvedenu robu. Na taj način je proizvođač – kupac repromaterijala svoju obavezu prema poveriocu – prodavcu, umesto novcem izdanja centralne banke, isplatio novcem privatnog izdanja, a svoje potraživanje kao prodavac robe, umesto u nacionalnom novcu, naplatio od svog kupca – dužnika, menicom.

Prema tome, u savremenim robno-tržišnim kupoprodajnim odnosima je danas uobičajeno da kupac kurentne potrošne robe, umesto gotovinskog plaćanja, daje prodavcu svoj akcept na menici u visini kupoprodajne cene, koji dospeva u roku u kome je realno moguća prodaja te robe krajnjem kupcu, odnosno potrošaču. Ovaj rok je, pre svega, zavisan od karaktera i vrste potrošne robe i iznosi od 1 do 3,6 ili 9 meseci. 

Prodavac robe koju  je naplatio meničnim akceptom, kao vlasnik – pridržavalac menice, ima, mogućnost da ovom menicom plati svoje nabavke, odnosno kupovine, i to na taj način što će menicu preneti indosamentom na svoj isporučioca, odnosno prodavca, koji postaje novi menični vlasnik, sa istim pravima korišćenja i upotrebe menice. Na ovaj način, menica, slično novčanici, cirkulišeu robnom prometu vršeći svoju osnovnu i najvažniju funkciju – funkciju sredstva plaćanja. Pri tome je, period cirkulisanja menice kao platežnog sredstva, vremenski ograničen do roka njene važnosti, odnosno dospeća na otkup, tj. gotovinsku isplatu.

Ovaj ograničavajući faktor menične cirkulacije kao platežnog sredstva je od izuzetne važnosti za uspešno sprovođenje mera monetarne politike centralne banke, u cilju regulisanja opitamalne novčane mase, odnosno potrebne količine nacionalnog novca neophodne za stabilan razvoj robno-novčanih odnosa i finansijskog tržišta. To praktično znači da cirkulacija menice kao platežnog sredstva u robnom prometu, ne znači destabilizaciju novčanih tokova i poremećaj obima novčane mase, već naprotiv stabilizaciju novačnih tokova i eliminaciju uzroka koji su doveli do strukturalnog poremećaja obima količine nacionalnog novca u opticaju. Ovi pozitivni elementi dejsta cirkulacije menice kao platežnog sredstva su rezultat činjenice da se menica o dospeću uvek otkupljuje gotovinom, što je istovremeno i osnovni indikator centralnoj banci o stanju stvari u obasti  monetarne mase, likvidnosti i stabilnosti cena na robnom i finansijskom tržištu. Svako zakašnjenje ili neisplata tzv. zdravih i eskontno podobnih menica, tačno o roku, ukazuje na pad likvidnosti, poremećaj novčanih tokova, negativno prestrukturiranje i dislokaciju optimalne novčane mase i destabilizaciju robnog i finansijskog tržišta. Sve ove informacije su od neprocenjive vrednosti za uspešno vođenje zdrave i stabilne nacionalne monetarne politike centralne banke.

Saglasno svemu tome, menica u funkciji sredstva plaćanja je najkvalitetniji eskontni tržišni materijal podboban za trgovinu na eskontnom tržištu. 

Obavljajući uspešno funkciju sredstva plaćanja, menica u svim savremenim tržišnim privredama, istovremeno vrši i funkciju mere vrednosti, merila cene i prometnu funkciju.

Funkcija mere vrednosti i merila cene menica vrši tako što njenoj emisiji i korišćenju prethodi trgovinski kupoprodajni ugovor i poslovni sporazum između svih meničnih potpisnika: trasanta, trasata, remitenta, akceptanta, avaliste i indosanta, o regulisanju međusobnih dužničko – poverilačkih odnosa, a pre svega, o visini meničnog iznosa. Definisanjem meničnog iznosa dužnik i poverilac, odnosno kupac i prodavac, definišu vrednost i cenu robe koja je predmet kupoprodaje i istovremeno vrednost i cenu novca, odnosno gotovine. I upravo ta dvostruka uloga koju menica ima u vršenju funkcije mere vrednosti i merila cene i robe i novca, čini menicu kao instrument plaćanja mnogo kvalitetnijim instrumentom i od samog nacionalnog novca koji vrši samo funkciju mere vrednosti i merila cene robe, ali ne i svoju sopstvenu vrednost i cenu.

Prometnu funkciju menica vrši tako što omogućava kupoprodaju i promet roba uz korišćenje menice kao platežnog instrumenta, što dovodi do povećanja proizvodnje i prometa na jednoj, i povećanja likvidnosti celokupnog privrednog sistema, na drugoj strani.

Istovremenim vršenjem funkcije plaćanja, mere vrednosti, merila cene i prometne funkcije ostvaruju se optimalni ekonomsko-monetarni pozitivni efekti na području nesmetanog odvijanja tekuće proizvodnje i robnog prometa potrošnih dobara ukupne nacionalne privrede.  Varijacije koje je, npr. moguće ostvariti samo na području definisanja meničnog iznosa, omogućavaju veliki broj poslovnih varijanti i rešenja obostrano korisnih za kupca – dužnika i prodavca – poverioca. Kao bazna osnova za menični iznos koristi se aktuelna tržišna vrednost i cena robe, koja se zatim u poslovnim pregovorima koriguje čitavom lepezom tržišnih korektivnih faktora, počev od kasa-skonta za gotovinska plaćanja, pa preko očekivanog pad aili povećanja cena, porasta ili pada konjunkture, aktuelnih cena novca i kapitala i nihovih očekivanih oscilacija, do roka meničnog dospeća, dakle i aktuelnom cenom nacionalnog novca. 

Ove pozitivnosti čine menicu kao tržišni materijal eksontnog tržišta izuzetno kvalitetnom u svakom pogledu, a pre svega sa aspekta visokog stepena tržišne likvidnosti i transparentnosti kao i niskog stepena tržišne različitosti. 

Kreditna funkcija menice

Kreditna funkcija menice predstavlja logični nastavak funkcije plaćanja. Ovo zbog toga što primena menice kao sredstva plaćanja predstavlja u stvari odobrenje kredita od strane poverioca dužniku. To znači da kupac robe, dužnik, odnosno trasat, robu ne plaća prodavcu, poveriocu odnosno vlasniku menice, odmah po ispostavljenom računu – fakturi, nego se naplata potraživanja odlaže za neki kasniji datum, tj. na rok meničnog dospeća. U tom slučaju prodavac prodaje robu kupcu na poček, odobravajući mu menični kredit pod uslovima  koji važe za robno-komercijalne kredite. Pri tom se kupac i prodavac mogu sporazumeti da prodavac, poverilac, trasant, ili davalac kredita, odnosno vlasnik menice, vuče – trasira menicu na kupca kao dužnika, trasata, odnosno korisnika kredita koji će tu i kakvu menicu akceptirati i:

• Zadržati kod sebe u svom meničnom portfelju do dana njene dospelosti, ili

• Će tu menicu pustiti u menični promet, što znači u trgovini na eskontnom tržištu. 

I u jednom i u drugom slučaju  menica vrši kreditnu funkciju, s tom razlikom što je u prvom slučaju njen tržišni kvalitet u mnogome devalviran, jer je ograničavajućeg – bilateralnog karaktera. Iz tih razloga menica se klauzulom o neprenosivosti je na mnogim eskontnim tržištima proglašena kao neophodan eskontni materijal za trgovinu, što ovu vrstu menice čini drugorazrednom i kvazi tržišnom. Stvarnu kreditnu funkciju  ima, znači ona menica koja pored i paralelno sa kreditnom funkcijom vrši i druge menične funkcije, a pre svega, funkciju plaćanja

Funkcija refinansiranja

Apstraktna obaveza plaćanja sadržana u menici, uspešno ostvarivanje funkcije platežnog sredstva i drugi kvaliteti menice, omogućavaju njenom vlasniku da se posredstvom eskontnog tržišta skoro u svakom momentu refinansira. 

Funkcija refinansiranja je u stvari osnovna tržišna funkcija menice. 

Ostvareni uslovi refinansiranja, s tim u vezi, su osnovni indikator boniteta meničnih dužnika i stanja ponude i tražnje na eskontnom tržištu, odnosno osnovni indikator kvaliteta menica kao eskontnog tržišnog materijala. Što su ti uslovi za vlasnika menice povoljniji, tj. ostvareni sa nižim troškovima refinansiranja, to je tržišni kvalitet menice veći, i obrnuto. Menice sa tržišno prihvatljivim kvalitetom se u poslovnom trgovačkom žargonu nazivaju i označavaju kao zdrave ili prvoklasne tržišne menice. 

Funkcija ulaganja novca – gotovine

Visok stepen likvidnosti, tržišna transparentnost kao i nizak stepen rizika neplaćanja, zajedno sa meničnom strogošću i kratkoročnošću  dospeća, omogućavaju vlasnicima vrućeg kratkoročnog novca da ostvare veće prihode kupujući tim jeftinijim novcem menice koje nose veću kamatu.  Ova funkcija je od velikog značaja i važnosti naročito za banke i druge berzanske specijalizovane institucije, koje su neporsredni učesnici na eskontnom tržištu.

Osim pozitivne uloge na području ostvarivanja ekstra prihoda, ova funkcija menice je i od značaja za ostvarivanje stabilnog razvoja cena na celokupnom finansijskom tržištu, a posebno na tržištu žiralnog novca.

Funkcija obezbeđenja

Pored ovih do sada iznetih meničnih funkcija, menica kao hartija od vrednosti može vršiti i funkciju obezbeđenja naplate potraživanja. Bezuslovna obaveza plaćanja sadržana u meničnom pismenu, menična strogost i disciplina, jednostavan postupak meničnog protesta i ostali menični kvaliteti, daju i omogućavaju vlasniku menice veliki stepen sigurnosti za naplatu svojih potraživanja i prava iz menice. Ako prodavac robe od kupca dobije i menični akcept onda, on kao vlasnik menice, pored robnog potraživanja od kupca ima i menično potraživanje. Eventualni prigovori, koje bi kupac kasnije stavio prodavcu iz osnova robnog potraživanja: reklamacije za količinu, kvalitet i cenu isporuke, ne oslobađaju ga obaveze plaćanja po osnovu meničnog duga, što menici kao instrumentu obezbeđenja daje poseban značaj i kvalitet. 

Osim toga, funkcija obezbeđenja je od velike važnosti i za stepen kvaliteta menice kao eskontnog tržišnog materijala, a posebno za banke i druge specijalizovane posrednike, kao ovlašćene neposredne učesnike na eskontnom tržištu. 

To praktično znači da menica koja vrši samo funkciju obezbeđenja ne može biti predmet trgovine na eskontnom tržištu, bez obzira na sve njene kvalitete kao hartije od vrednosti. Ona kao takva nepodobna je za eskontnu trgovinu i njom se trguje na ostalim finansijskim tržištima, a pre svega, na lombardnom, kreditnom i forfetnom tržištu.