Seminarski radovi i diplomski radovi

Ne tako davno, traženje, upoređivanje i sortiranje informacija se obavljalo ručno. To je često bio dug i skup proces. Podaci su se obično zapisivali na papir i čuvali u registrima, u posebnim prostorijama. Klasifikacija i pretraga, kao i sama odluka o tome gde smestiti registre, često je predstavljala veliki problem. Takođe sám prenos informacije je bio otežan.

Razvoj informacione tehnologije omogućio je velike promene u procesu informisanja. Danas, proces informisanja predstavlja proces stvaranja informacije obradom podataka uz pomoć informacionih tehnologija. Proces promene podatka u informaciju zasnovan je na sedam koraka koji zajednički obuhvataju proces informisanja:

·              Prikupljanje – proces koji se sastoji od: definisanja potrebnih podataka, identifikacije izvora podataka, izbora načina prikupljanja i samog prikupljanja podataka.

·              Organizovanje – proces koji uređuje, predstavlja i formatizuje podatke za korišćenje u ostalim procesima informisanja.

·              Analiza – podrazumeva tumačenje podataka i njihovu transformaciju u informaciju.

·              Čuvanje – podataka odnosno njihovo skladištenje je veoma olakšano primenom uređaja za čuvanje podataka kao što su magnetni diskovi, magnetne trake, optički diskovi, hard diskovi i drugi.

·              Obrada – za koju je "zadužen" mikroprocesor računara.

·              Primanje i prenošenje – podrazumeva transfer podataka unutar i između informacionih sistema. Osnovni uslov razmena podataka i informacija između informacionih sistema predstavlja kompatibilnost komunikacionih protokola.

·              Prikazivanje – prezentacija informacije iz informacionog sistema.

Poslovni sistem predstavlja osnovnu ćeliju privrede kao velikog i složenog sistema i jedan od ključnih nosioca delatnosti i u isto vreme ishodište brojnih uticaja u odnosu na ostale delove sistema (Bulat, V., 1990).

Rezultat rada poslovnog sistema može biti proizvod, usluga ili proizvod i usluga. Ako posmatramo poslovni sistem kao deo privrede, nameće se neizostavo pitanje adekvatne cirkulacije informacija. Odgovor poslovnog sistema u njegovom tržišnom ambijentu zavisi u prvom redu od kvaliteta informacija kojima je taj sistem snabdeven. Informacioni tokovi objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa privrede kao sistema višeg nivoa. Stoga se ističe potreba za jedinstvenom cirkulacijom informacija unutar sistema. Optimalna integracija poslovnih sistema u okviru privrede jedne zemlje, danas je moguća primenom elektronskog poslovanja. Poslovni sistem, prikazan sa aspekta sistemskog pistupa, izledaće kao na slici 1.1.

Ovakav pristup uključuje analizu procesa koji ima svoje ulazne elemente (materijal, energija, itd.), izlazne elemente (gotov proizvod, itd.) i dejstvo okloline (potrebe korisnika, konkurencija, tržišna politika...).

Postojanje povratne sprege omogućava da se izlazni elementi kanališu ka željenim rezultatima. Drugim rečima, povratna sprega daje informacije o trenutnom stanju izlaznih elemenata vršeći na taj način uticaj na ulazne elemente procesa koji se pri tom manjaju tako da se proces odvija u onom smeru koji će kao rezultat dati baš onakav izlaz kakav smo mi očekivali.

Poslovni sistem možemo raščlaniti na niz podsistema, a dalje svaki podsistem na njegove podsisteme, itd. Ovaj proces se zove proces dekomponovanja organizacije, a omogućava nam analizu funkcionisanja same organizacije. Prednosti dekomponovanja organizacije su sledeće:

·              svaki podsistem ima svoj cilj, koji je usklađen sa ciljem sistema višeg nivoa, čime se postiže konvergencija i koordinacija aktivnosti posredstvom usklađenih ciljeva unutar sistema kao celine,

·              sistem kao celina znači više nego što znači prost zbir podsistema.

Analiza organizacije kroz multidisciplinaran pristup doprinosi kvalitetu analize poslovnog sistema.

Kada se govori o informacionim sistemima većina autora polazi od automatske obrade podataka i u definicijama se obično nabrajaju komponente, delatnosti i svojstva informacionog sistema.

Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.

Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se sistem u čiju opremu su uključeni i računari. Razume se i u takvim sistemima neki procesi se ne mogu automatizovati već se i dalje moraju obavljati ručno ili uz direktno učešće ljudi.

Na informacioni sistem možemo gledati kao na fabriku za proizvodnju informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka. Pri tome koriste naučne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje zadataka i računare kao sredstvo za realizaciju rešenja. Računari najčešće služe za brzo i tačno rešavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi rešenja.

Informacioni sistem kao deo upravljačkog sistema prikuplja podatke i transformiše ih u informacije. Na taj način omogućava se efikasno upravljanje pomoću informacija. Ono danas podrazumeva najveće učešće računara u procesu rada, od komercijalne obrade podataka, preko mašina i  alatki sa numeričkim upravljanjem, do automatizovanih fabrika.

Informacioni sistemi za pomoć u odlučivanju predstavljaju viši kvalitet u razvoju informacionih sistema. Od njih se traži ne samo da svim korisnicima učine dostupnim informacije koje su im potrebne za izvršavanje njihovih zadataka, već da, na osnovu ugrađenih optimizacionih algoritama, ukažu na način korišćenja informacija.

Neki informacioni sistemi omogućavaju korišćenje velikih količina podataka registrovanih u bazama podataka i bankama znanja. Njihov razvoj treba da vodi spoznajnim sistemima ili sistemima znanja (Knowledge Systems), koji će se zasnivati na veštačkoj inteligenciji.

Informatika je mlada i kompleksna naučna disciplina koja doživljava možda najintenzivniji razvoj. Navešćemo dve definicije informatike za koje smatramo da su najprihvatljivije.

Francuska akademija nauka definiše informatiku kao: "Nauka o racionalnoj obradi informacija, pre svega pomoću automatskih mašina, time da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i društvenih nauka".

Međunarodni biro za informatiku u Rimu, dao je sledeću definiciju: "Informatika je disciplina koja proučava fenomen informacije, informacione sisteme i obradu, prenos i korišćenje informacija za dobrobit čovečanstva".

Pojam poslovne informatike se u literaturi različito shvata i definiše. Ne ulazeći u analizu različitih interpretacija, definisaćemo poslovnu informatiku na sledeći način: "Poslovna informatika je aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti poslovnih sistema uz podršku informacione tehnologije". Poslovna informatika je prema tome deo informatike, pri čemu se pojam "dela" znatno više odnosi na oblast aplikacije (tj. poslovne sisteme), a znatno manje ili čak minimalno na njeno značenje kao nauke i tehnologije (Krsmanović S., 1991).