Seminarski radovi i diplomski radovi

Na centralnu jedinicu može se vezati više vrsta izlaznih i ulaznih jedinica. Perfomanse ovih jedinica se stalno menjaju, zbog čega će težište izlaganja biti njihovi zadaci i principi rada.

2.6.1. ULAZNE JEDINICE

Pod terminom ulazne jedinice podrazumevaju se uređaji koji služe za unos podataka u računarski sistem na obradu ili čuvanje.

2.6.1.1. TASTATURA

Najčešći način unosa podataka u računarski sistem je pomoću klasične tastature. Uz pomoć tastature vrši se ručno unošenje slova, specijalnih znakova i brojeva u centralnu jedinicu (slika 2.5). Različite tehnologije izrade tastatura utiču na njihovu cenu, ali im je svima zajedničko da se pritiskom na taster generiše kód koji prezentuje karakter. Na primer, pritisak na dirku obeleženu slovom "A" podrazumeva prenošenje binarnog zapisa 10011000 u računar tako što odgovarajuća elektronska kola generišu niz signala.

Slika 2.5. Tastatura

Uopšteno, tastatura predstavlja elektromehanički pretvarač koji mehaničke pokrete jednog tastera (tipke) ili kombinacije više tastera pretvara u niz električnih impulsa.

2.6.1.2. MIŠ

Miš je ulazna jedinica pomoću koje se selektuju objekti na ekranu monitora i šalju komande računarskom sistemu (slika 2.6).

Slika 2.6. Miš

Pozicija miša se prikazuje na ekranu monitora u vidu kursora različitih oblika. Miš obično ima dva ili tri kontrolna dugmeta.

2.6.1.3. SKENER

Skeneri su uređaji za automatsku digitalizaciju slike ili teksta (slika 2.7).

Slika 2.7. Skener

Digitalizacija podrazumeva konverziju podataka u grafički prikaz koji se sastoji od niza tačaka čiji je uobičajen naziv bitmap image. Tačnost i gustina tačaka zavise od rezolucije skenera.

2.6.1.4. OPTIČKI ČITAČI

Uređaji koji rukom pisane ili štampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje računar nazivaju se optički čitači. Znači, optički čitači mogu da raspoznaju znake koji su napisani na tačno određenom mestu i na prethodno utvrđen način na papiru (slika 2.8). Postoje tri vrste ovih uređaja. 

Uređaji za očitavanje markiranih polja (Optical Mark Readers – OMR) detektuju prisustvo ili izostanak oznake u specifičnom polju (primer LOTO listić, testovi...). OMR koriste tehnologiju infracrvene svetlosti pomoću koje se očitava refleksija sa papira pri prolazu infracrvene glave čitača. Procesor računara konvertuje infracrvenu refleksiju u alfa numeričke podatke, odnosno u podatke formata koji odgovara korisniku.

Slika 2.8. Prisustvo ili izostanak oznake u specifičnom polju (primer testovi i LOTO listić)

Uređaji za očitavanje štampanih ili kucanih karaktera (Optical Character Recognition – OCR), skeniraju tekst kao grafički prikaz koji se zatim pomoću odgovarajućeg softvera dekodira (prepoznaje) i ponovo pretvara u tekst (slika 2.9).

Slika 2.9. Uređaj za očitavanje štampanih ili kucanih karaktera

Uređaji za očitavanje linijskog koda (bar-kod čitači) su uređaji za potrebe očitavanja bar-koda (slika 2.10). Bar-kod je šifra robe predstavljena nizom debljih i užih linija i odgovarajućim razmacima između njih. Bar-kod se najčešće koristi za brzu i kompletnu identifikaciju proizvoda.

 Slika 2.10. Bar-kod i bar-kod čitač

Danas nailazimo na veliku primenu bar-kodova u svim segmentima savremenog poslovanja (prodavnice, bolnice, biblioteke...), a njihovu široku primenu omogućila je jednostavna tehnologija i pristupačna cena. Funkcionisanje se zaniva na tome da vrh bar-kod čitača šalje snop svetlosti, koji se odbija od linija i proizvodi set binarnih impulsa. Potom se taj set dekodira u numeričke podatke koji predstavljaju reprezent bar-koda.

2.6.1.5. MAGNETNI ČITAČI

Služe za očitavanje karaktera štampanih mastilom koje sadrži metal-oksid. Za štampu ovakvih karaktera koriste se specijalni štampači. Očitavanje karaktera se vrši tako što dokument prolazi kroz čitač koji magnetizuje metal-oksid na karakterima, a zatim prolaskom ispod malene spirale koja usled magnetnog dejstva proizvodi impulse, specifične za svaki karakter. Ovaj način unosa podataka je zbog svoje pouzdanosti našao primenu u bankarsvu (na primer kod očitavanja čekova).

Čitači magnetnih kartica očitavaju podatke koji se nalaze na magnetnoj traci plastične kartice. Primeri tih kartica su VISA i MASTERCARD. Čitač konvertuje podatke sa magnetne trake i šalje ih računaru u obliku karaktera (slika 2.11). Ovakav način očitavanja podataka se najčešće primenjuje kod elektronskog transfera novca.

Slika 2.11. Čitač magnetnih kartica

2.6.1.6.JEDINICE ZA GOVORNI ULAZ

Jedinice za govorni ulaz sastavljene su od mikrofona i procesora koji pretvara reči govornog jezika u digitalne signale. Ove jedinice treba da omoguće funkciju prijema glasa od posrednika u komuniciranju do mikrofona i da omoguće pojačavanje, sintetizovanje i pretvaranje u strujne impulse i prenos do centralne jedinice. Jedinice za govorni ulaz omogućavaju lako komuniciranje sa računarom, bez upotrebe papira ili tastature.

2.6.2. IZLAZNE JEDINICE

Izlazne jedinice omogućavaju pretvaranje rezultata obrade podataka u električni signal, skup razumljivih znakova prikazanih na ekranu monitora, odštampanih ili prikazanih na neki drugi način (govorna poruka). Podaci odnosno informacije se prenose iz centralne jedinice na odgovarajuću izlaznu jedinicu. Izbor izlazne jedinice zavisi od konfiguracije sistema i specifikacije zahteva, a najčešće se prezentiraju: vizuelnim prikazivanjem, štampanjem, grafički, govornim izlazom i slično.

2.6.2.1. MONITOR

Monitor je uređaj za prikazivanje slike i služi za komunikaciju korisnika sa računarom tako što prikazuje rezultate obrade podataka. Drugim rečima, možemo da kažemo da monitor predstavlja interfejs između računara i korisnika.

Monitor se u računarski sistem povezuje pomoću grafičke (video) karte koja kontroliše signale koje računar šalje monitoru. Ekran monitora čini sistem malih tačaka – piksela. Svaki karakter ili grafički prikaz na ekranu monitora je "konstruisan" od piksela.

Jasnoća prikaza na ekranu zavisi od kvalitata monitora i kapaciteta grafičke karte. Faktori kvaliteta monitora, od kojih zavisi i njegova cena su:

·              veličina ekrana,

·              rezolucija slike,

·              minimalna veličina piksela,

·              vertikalna frekvencija,

·              horizontalna frekvencija.

Veličina ekrana se određuje dužinom njegove dijagonale i izražava se u mernoj jedinici inč. Tako postoje ekrani od 15", 17", 19", 21", pri čemu je 1 inč=2.54cm. Dve osnovne vrste monitora se razlikuju po vrsti ekrana, pri čemu postoje ekrani sa katodnom cevi – CRT i ekrani sa tečnim kristalima – LCD (slika 2.12).

Monitori sa ekranom od tečnog kristala pripadaju savremenim tehnologijama. Ranije su se koristili samo na prenosivim laptop računarima, a danas se koriste i na stonim računarima.

Rezolucija slike na ekranu monitora izražava se brojem prikazanih tačaka – piksela raspoređenih po širini i dužini ekrana. Na primer, rezolucija 1600x1200 znači da monitor može da prikaže sliku u 1600 redova sa po 1200 tačaka u svakom redu.

Minimalna veličina piksela takođe predstavlja bitnu karakteristiku ekrana monitora. Slika na ekranu monitora sastoji se od velikog broja tačaka koje su raspoređene u redove. Broj tačaka je određen rezolucijom slike koju monitor može da prikaže. Veličina rezolucije zavisi od veličine piksela. Minimalna veličina piksela kod savremenih monitora je oko 0.25 mm što zavisi od veličine ekrana i maksimalne rezolucije. Jasno je da tačka mora biti manja da bi rezolucija bila veća kod istih dimenzija ekrana.

Vertikalna frekvencija predstavlja broj koji pokazuje koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu. Izražena je u hercima u sekundi. To znači da će slika biti stabilnija, sa manje treptaja, što je frekvencija veća. Kod savremenih monitora kreće se od 55–160 Hz.

Horizontalna frekvencija je brzina kojom elektronski mlaz ili snop iscrtava linije ili redove tačaka–piksela, a izražava se u kilohercima u sekundi.

2.6.2.2. ŠTAMPAČI

Štampač je izlazni uređaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom drugom medijumu (folije i slično) za razliku od monitora koji ostavlja samo privremeni vizuelni trag rezultata rada.

Podela štampača može da se izvrši prema tehnologiji stvaranja otiska. Razlike u tehnologiji stvaranja otiska dovode do razlika u njihovim mogućnostima: kvalitetu i brzini stvaranja otiska, pouzdanosti, ekonomičnosti i ceni.

Matrični štampači su najjednostavniji i najeftiniji štampači. Ovi štampači znakove ispisuju udaranjem iglica preko osenčane trake u papir. Postoje matrični štampači formata A4 i A3 i to tipa 9-pinski, odnosno 24-pinski koji se međusobno razlikuju po broju iglica na glavi štampača koje se koriste za stvaranje otisaka na papiru. Kvalitetniji otisak daju 24-iglični (24-pinski) štampači, uz približnu cenu u odnosu na 9-pinske štampače. Stvaranje buke pri štampanju, mala brzina rada i nekvalitetan otisak su glavni nedostaci matričnih štampača. Najčešće se koriste kao štampači za servise knjigovodstva i kao kasa-blok štampači.

Ink-jet štampači tekst ili sliku kreiraju na sličan način kao i matrični, odnosno na glavi štampača se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno-beli i kolor ink-jet štampači koji koriste tri ili četiri glave sa mlaznicama za tri boje. Ovi štampači se i po ceni i po kvalitetu štampe nalaze između matričnih i laserskih štampača.

Slika 2.13. Ink-jet i laserski štampač

Laserski štampači rade na principu ispisivanja znakova u poluprovodničkom bubnju. Bubanj se okreće uz posudu sa finim crnim prahom (toner) koja se utiskuje na površinama koje su osvetljene odnosno pritisnute od strane laserskog zraka. Papir koji prolazi, preuzima čestice tonera sa bubnja, dok na izlazu prolazi između zagrejanih valjaka tako da se čestice praha trajno zapeku u papir. Cena im je značajno veća u odnosu na matrične i ink-jet štampače, ali su im i brzina i kvalitet štampe neuporedivo bolji, zbog čega su sve više u upotrebi (slika 2.13).

2.6.2.3. PLOTERI

Ploteri su izlazni uređaji koji pomoću pera koja se pomeraju na papiru daju trajan grafički zapis odnosno crteže, skice, geografske karte i slično. Za izradu crteža ploteri imaju fiksno i pokretno pero za crtanje, čijim se kretanjem upravlja posebnim programima. Izrada crteža se odvija "korak po korak", a brzine im se kreću i do nekoliko stotina koraka u sekundi. Svoju primenu najviše nalaze u inžinjerstvu, arhitekturi, za crtanje tehničkih crteža većih formata i geografskih karata (slika 2.14).

Slika 2.14. Ploter

2.6.2.4. JEDINICE ZA GOVORNI IZLAZ

Jedinice za govorni izlaz imaju zadatak da na osnovu kombinacije električnih impulsa, putem mikroprocesora, obezbede da se na izlazu dobije odgovarajući redosled reči. Ove jedinice se koriste u poštama, bankama i na drugim mestima.